Mila je maca sa posebnim potrebama. Njena prednja desna nožica je iščašena u ramenu i savijena u skočnom zglobu pa ne može pravilno da je koristi.
Šarenkica je živela na Banjičkom groblju. Ljudi koji takođe tamo žive kažu da je bila sasvim mala kada je u jednom napadu pasa izgubila deo zadnje leve noge.
Te zime kada se pojavila Džona živeli su u kartonskoj kući u parku ispred Telekoma. Nazvali su je Džoni jer su mislili da je mužjak. Neko im je rekao da je ženka pa su je prekrstili u Džona.
Živela je u prostoru ispod stepeništa na ulazu u Dom vojske Srbije, dve godine. Neko ju je ubacio kao mače. Živa zazidana u samom centru grada, okružena ljudima, a potpuno sama i izolovana.
Tina je nežna i osetljiva gradska maca. Živi na teritoriji Profesorske kolonije u Beogradu gde ima svoju starateljku koja brine o njoj.
Došao je u meteorološki park preko puta hrama Svetog Save na Vračaru, jednog toplog junskog dana 2011. godine. Veliki, lep, duge dlake, dostojanstven, nasmejan, podignute glave, laganog hoda kojim hodaju samo dominantni pripadnici svoje vrste, ma koja ona bila.
U drugoj polovini maja meseca 2014. u periodu proglašene vanredne situacije zbog poplava koje su pogodile Srbiju bili smo angažovani oko informisanja javnosti i pomoći građanima koji su evakuisani u prihvatne centre sa ljubimcima.
U svakoj nesreći ima bar malo sreće. Srećkov život nije imao sjajan početak. Majušno biće našlo se samo u strogom centru grada u potrazi za majkom i u pokušaju da pređe ulicu Kneza Miloša udarila su ga kola.
Čisti i bez buva, nađeni su na mestu na koje nikako sami nisu mogli da stignu, niti bi ih majka tu ostavila. Još dve žrtve ljudskog sebičluka, tzv. ljubitelja, koji nije sterilisao svoju macu.
Izbezumljeno je trčala gore-dole trotoarom i njušila asfalt, pa bi zastala, cvilela i gledala u daljinu. Kratko smo je posmatrale, a onda je pozvale, došla je.