Kampanja Čisti i lepi bez surovosti je nastala iz potrebe da se građani informišu i edukuju o stanju u kozmetičkoj industriji sa aspekta zaštite oglednih životinja.

Kozmetička industrija je doživela svoj puni razvoj i procvat krajem prošlog i početkom ovog veka, tržište je prepuno različitih preparata za održavanje lične, i  higijene prostora, kao i onih za ulepšavanje. Od već postojećih, proverenih i ispitanih sirovina koristeći nove, kreativne kombinacije mogu se spravljati novi preparati za čiju upotrebu nije potrebna provera na životinjama. Naše udruženje se zalaže za potpuni prestanak upotrebe životinja za eksperimente, s tim što bi početak kraja ove mračne aktivnosti bio u kozmetičkoj industriji.

U kozmetičkoj industriji se sprovode toksikološka testiranja koja podrazumevaju ispitivanje dejstva različitih supstanci i lekova. Testovi se sprovode bez analgetika zbog njihove moguće interakcije sa supstancom, odnosno lekom i posledičnog  zamagljivanja rezultata. Koriste se za ispitivanje finalnih proizvoda poput pesticida, medikamenata, aditiva, sprejeva ili njihovih hemijskih elemenata. Ove supstance se apliciraju na kožu, ubrizgavaju u oči, ubrizgavaju intravenozno, intramuskularno ili potkožno, inhaliraju ili pak apliciraju oralno putem različitih tuba direktno u želudac itd.

Testovi koji se smatraju posebno invazivnim su:

• Draizov test koji podrazumeva ubrizgavanje potencijalno iritirajuće toksične supstance direktno u konjunktivalnu (vežnjača) vrećicu kunića (oko životinje) u potpuno svesnom stanju i bez upotrebe analgetika. Rezultat testa je krvarenje, razjedanje rožnjače, slepilo ... Kunići nisu u stanju da trepću, što ih čini idealnim za ovakve testove, ali su, naravno, u stanju da osete bol i patnju.
• Test srednje letalne doze, LD 50, je test koji počiva na evaluaciji toksičnosti po principu određivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih životinja. Ispitivana supstanca se daje prisilnim hranjenjem, inhalacijom, inekcijom, bez upotrebe analgetika.
• Skin Irritancy Test, podrazumeva aplikaciju ispitivane supstance na kožu. Ovo može izazvati opekotine, infekcije, oticanje, upale ... rane su izuzetno bolne, a životinjama se ne daju sredstva za ublažavanje bolova.

Još fotografija na ovu temu možete pogledati na sajtu Animal Experiments Pictures

Navedeni testovi su često kritikovani i od strane naučnih krugova kao okrutni i pre svega neadekvatni u ekstrapolaciji ovako dobijenih rezultata na ljude. Rezultati LD 50 su se čak značajno razlikovali i prilikom ponavljanja od strane istog istraživača i u istoj laboratoriji što dovodi u pitanje njihovu pouzdanost.

Zamene za Draizov test su: CAM ogled (upotreba dela ljuske kokošijeg jajeta, odnosno horioalantoinske membrane - CAM), očni test sa malim volumenom doze, kožni test, agar gel difuzioni test, Eytex TM.

Zamene za LD 50 test su: postupak fiksne doze, limit test, up and down test i kalem test.

Postoji širok opseg alternativnih istraživačkih tehnika koje se mogu koristiti u različitim naučnim istraživanjima kao pouzdana zamena za animalni model. Pored toga što omogućuju humaniji pristup u nauci, često su i ekonomski isplativije, brže i efektivnije. Razvojem nauke logično je očekivati i razvoj i usavršavanje samih istraživačkih tehnika i metoda kao i sve veću upotrebu alternativa. Alternative mogu biti kulture ćelija, tkiva i neanimalni modeli kao što su matematičko modeliranje i kompjuterske simulacije. Pored alternativa veoma su važne i postojeće baze podataka kao npr. elektronska banka gena ili tosikološka banka, odnosno baze podataka koje obesmišljavaju repliciranje eksperimenata kojima bi se potvrdila već dobro poznata znanja. Osim etičkih, a često i naučno zasnovanih opravdanja, zakonska regulativa jasno definiše postupanje institucija i iztraživača kada je u pitanju dilema: animalni ili alternativni model. Evropsko zakonodavstvo danas prepoznaje značaj i opravdanost insistiranja  na uvođenju alternativa tamo gde je to moguće.

Evropski zakon npr. jasno nalaže da ukoliko postoje dostupne alternative zameni animalnog modela, testiranje na životinjama se ne sme sprovoditi. Takođe zakonski se predviđa i obaveza  razvoja i podsticanja istraživanja u smeru otkrivanja novih alternativnih metoda.

Sledeći primeri izvoda iz evropskog zakonodavstva potkrepljuju gore navedene teze:

Član 7.2. EU/Direktive 86/609/EC :
„ Eksperiment na životinjama se neće sprovoditi ukoliko se drugim  naučno zadovoljavajućim metodom postiže traženi rezultat, ne testiranje na životinjama je razumno i praktično ostvarljivo“

Član 23.1. takođe kaže da vlade EU treba da promovišu upotrebu alternativa:

„Komisija i Države članice treba da ohrabruju naučnike da razvijaju i validiraju alternativne tehnike, koje mogu da obezbede isti nivo informacija koje se dobijaju u eksperimentima koji koriste životinje ali koji uključuju ili manje životinja ili manje bolne procedure“

Kada je u pitanju zakonska regulativa u Srbiji, Zakonom o dobrobiti životinja član 34. tačka 4. predviđeno je da u zahtevu za sprovođenje ogleda moraju biti navedeni dokazi o alternativnim metodama i razlozima zbog kojih se one ne sprovode, a član 41. predviđa da se ogled na životinjama ne može srovoditi ako postoji alternativni metod kojim se postiže isti cilj.

Takođe, Direktiva 2010/63/EU koja se odnosi na zaštitu životinja koje se koriste u naučne svrhe i koja treba da se implementira na Nacionalnim nivoima do 2013. godine podrazumeva  promociju 3 R pravila i preporuku da principi zamene, redukcije i usavršavanja treba da se sistematski uzmu u obzir pri primeni Direktive.

Važno je istaći da pomenuto 3 R pravilo na kome se zapravo baziraju osnove zaštite dobrobiti oglednih životinja, podrazumeva ne samo redukciju broja eksperimentalnih životinja i zamenu filogenetski viših, nižim vrstama već upravo i uvođenje alternativa gde god  je to moguće.

Da podsetimo, 3R pravilo:

• Zamena (Replacement) životinja gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici.
• Redukcija ili smanjenje (Reduction) broja životinja
• Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja.

Među najpoznatijim  postojećim alternativnim metodama  mogu se izdvojiti:

• Kulture ćelija - koriste se rutinski  u testovima hemijske sigurnosti, proizvodnji vakcina, razvoju lekova, dijagnostifikovanju i razumevanju pojedinih oboljenja (oboljenja bubrega, HIV/AIDS, kancer ...)
• Hemijske metode - analitičke tehnike koje hemičari koriste u detekciji toksina u proizvodima.
• Ljudska tkiva i organi (zdravi i bolesni) koje se mogu dobiti donacijom posle operacije ili smrti  mogu se koristiti u istraživanju bolesti ali i testiranju efekata lekova. Jedna od važnih alternativa je RHE skin model (ReconstitutedHumanEpidermis) poznatija pod nazivom epikoža ili epiderm. Bazira se na rekonstruisanoj ljudskoj koži deriviranoj od donora, koži dobijenoj nakon kozmetičkih operacija. Ovaj model je čak efektivniji od orginalnog Draize testačija je i zamena.
• Silikonska čip tehnologija - omogućuje brzu identifikaciju gena čija se aktivnost menja  kao reakcija na određene droge ili hemikalije. Omogućuje identifikaciju toksičnosti ili lekovitog dejstva leka ili supstance.
• QSARs (Quantitative Structure/Activity Relationship programs) -Kompjuterski programi koji služe za predviđanje štetnosti hemikalija na osnovu sličnosti te hemikalije sa već poznatom (read across-transposition) ili programi koji omogućuju simulacije telesnih procesa.
• Ljudski volonteri - primer ove alternative je i magnetna rezonanca (MRI) koja omogućuje dobijanje detaljne slike mozga i u kombinaciji sa drugim tehnikama može da omogući identifikaciju lokacije specifične aktivnosti mozga, takođe mikrodoziranje koje se bazira na aplikaciji malih doza neke supstance ljudskim volonterima i praćenju njene apsorpcije u organizmu.
• Populaciona istraživanja - proučavanje određenih bolesti u cilju razumevanja uticaja gena, životnog stila, ishrane i ostalih faktora što se pokazalo jako značajno u rasvetljavanju faktora rizika kod raka i srčanih oboljenja.

Direktiva 2010/63 EU

Kada su u pitanju istraživanja, tačnije testiranja kozmetičkih proizvoda koja uključuju korišćenje životinja, potpuni prelazak na alternativne metode se više ne dovodi u pitanje. Direktiva 2010/63/EU koja stupa na snagu novembra 2012. godine zabranjuje upotrebu  kozmetike testirane  na životinjama u zemljama članicama Evropske unije. Prelazni rok od 10 godina omogućio je da se razviju alternativni testovi animalnim modelima.

U tabeli su prikazane alternativne metode toksikološkim testovima značajnim za testiranja kozmetike, a koji su tradicionalno koristili životinje.

Kozmetička direktiva - Cosmetics Directive 76/768/EEC, usvojena 2003. godine od strane Evropskog Parlamenta. Predviđa zabranu testiranja na životinjama u Evropskoj uniji još od 2009. godine i reklamiranja proizvoda koji su testirani  na životinjama van Evrope. Za testove toksikokinetike, ponovljene doze i reproduktivne toksičnosti rok za uvođenje alternativa predviđen je do 2013. godine.

*TTC (Threshold of Toxicological Concern) pristup - predložen je od strane COLIPA-e (Evropska Kozmetička Asocijacija) i bazira se na konceptu da  svaka supstanca ima nivo ispod koga implementirana doza ni u kom slučaju ne može ugroziti zdravlje ljudi bez obzira na to koliko je supstanca toksična.

Evropska unija je 2002. godine, posle 13 godina diskusije, pristala na postepenu zabranu sve do potpunog ukidanja svih oblika testiranja u kozmetici koja koriste životinje. Dana 11. marta 2013. stupila je na snagu zabrana prodaje i uvoza proizvoda i njihovih sastojaka, kao i proizvoda za ličnu higijenu, koji su testirani na životinjama bilo gde u svetu. Evropska koalicija za zabranu eksperimenata na životinjama (European Coalition to End Animal Experiments, ECEAE), koja je osnovana 1990. godine, uspela je da posle 23 godine borbe zasluženo proslavi ovu pobedu – zabranu eksperimenata na životinjama u kozmetičkoj industriji u Evropi.

Veliki broj firmi odavno svoju prodaju bazira na cruelty free proizvodima, o čemu možete pogledati na linku Go Cryelty Free. Naš cilj je da i naša zemlja bude među onima koje će poštovati ova pravila.

Flajer Čisti i lepi bez surovosti - Adobe PDF file, 26.5 MB