Pojavom sistema intenzivnog gajenja i masovnog uzgoja započela je, do tada, neviđena eksploatacija i zlostavljanje životinja. Ovo je najizraženije u proizvodnji hrane, proizvodnji krzna i oglednoj industriji.

Za period druge polovine 20. veka karakterističan je ubrzani razvoj nauke i tehnologije, što doprinosi ekonomskom rastu, a ovo za posledicu ima porast ljudske populacije, što je dovelo do pojačane eksploatacije životinja i prirode. Počelo je uništavanje prirode (nepovratno korišćenje resursa prirode, brže nego što ona može da se obnovi), a samim tim uništavanje staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta što je mnoge vrste dovelo do izumiranja i drastičnog smanjenja. Taj proces još uvek traje.

Porast ljudske populacije stvorio je pojačanu potrebu za hranom, koja se morala obezbediti brzo i u mnogo većim količinama nego pre. Zato se polovina 20. veka smatra početkom besomučne masovne eksploatacije i zlostavljanja životinja. Ovo se posebno odnosi na životinje koje se koriste u proizvodnji hrane. Smišljen je sistem intenzivnog gajenja i masovne proizvodnje. Uz pojačanu ishranu obogaćenu hormonima koji doprinose brzom rastu, stvaranju mišićne mase i masnog tkiva + veći broj jedinki na što manjem prostoru, što je dovelo do potpunog ograničenja kretanja, a ovo je postignuto gustim zbijanjem jedinki koje više ne mogu da se okrenu ni oko svoje ose + genetski inženjering pomoću koga su dizajnirane željene osobine = postignuto je enormno uvećanje prinosa što je proizvode životinjskog porekla učinilo jeftinijim. Ovo je donelo značajno povećanje profita. Posledica po životinje u lancu ishrane je užasno zlostavljanje, život pun patnje i bola i potpuna dehumanizacija procesa proizvodnje hrane. Jedna od posledica ove strašne zloupotrebe je pojava povreda i bolesti kod životinja, što stvara potrebu za stalnom upotrebom lekova koji bolest drže pod kontrolom. Posledica je menjanje kvaliteta proizvoda, a samim tim i kvaliteta života, ne samo životinja, već i ljudi.

Transport životinja je, takođe zarad profita, postao mesto zlostavljanja. Da bi se što više životinja prevezlo i prodalo na nekoj udaljenoj destinaciji, obuzdavanje je sve surovije, a sve manje pažnje se obraća na to koliko životinja živo stigne na odredište.

Dve knjige su iznele istinu pred oči javnosti, tako što su stvarnost prikazale bez ulepšavanja, čime su pokrenule borbu za prava životinja i pravo čoveka na zdrav život i zdravu životnu sredinu.

- Godine 1964. Rut Harison (Ruth Harrison) izdaje knjigu „Životinjske mašine“ – novo fabričko stočarstvo. Ona govori o upotrebi i zloupotrebi antibiotika, hormona i aditiva u stočnoj hrani, o načinu držanja i reprodukcije domaćih životinja u sistemima intenzivnog gajenja.

- Godine 1965. publikovan je Brambelov izveštaj, podnet Parlamentu Velike Britanije. Profesor Rodžer Brambel (Roger Brambell) predvodio je komisiju koja je imala zadatak da istraži uslove u kojima žive životinje u sistemima intenzivnog gajenja i predloži preporuke za njihovo poboljšanje, a u svetlu knjige Rut Harison. Brambel je u Izveštaju potvrdio sadržaj knjige „Životinjske mašine“ i predložio mere za utvrdjivanje stepena dobrobiti životinja na farmama – 5 sloboda, prvobitno nazvanih Brambelovih 5 sloboda.  

I danas se 5 sloboda koristi za utvrđivanje stepena dobrobiti svih životinja:

1. Sloboda od gladi i žeđi, omogućavanjem stalnog pristupa dovoljnim količinama kvalitetne hrane i vode, koja održava zdravstveni status i vitalnost životinje
2. Sloboda od fizičke, termalne i psihičke neudobnosti, obezbeđenjem prostranog smeštajnog ambijenta u kojem životinja može da zauzima prirodne stavove i položaje tela, da ispolji priprodne hodove, da se samoočisti, da se okrene oko svoje uzdužne ose u stojećem i ležećem položaju i da se protegne; obezbeđenjem odgovarajućih mikroklimatskih uslova, skloništa od vremenskih nepogoda i predatora
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti - omogućavanjem kvalitetne veterinarske nege (preventivne mere, brza dijagnoza i tretman)
4. Sloboda od straha, stresa i patnje, gajenjem životinje u uslovima koji joj pružaju osećaj sigurnosti i udobnosti
5. Sloboda da ispoljava normalne oblike ponašanja karakteristične za vrstu

Polovina 20. veka je vreme velikih i dinamičnih promena. Nauka je za svoje napredovanje tražila sve više finansijskih sredstava. Jedan od nepresušnih izvora su bila istraživanja na životinjama, iako se rezultati dobijeni na životinjama u ogromnom broju slučajeva nisu mogli upotrebiti na ljudima. Bez obzira na to proizvodnja životinja za oglede je veoma unosan posao i danas.

Razvoj saobraćaja i automobilske industrije doprineo je bržem prelazu razdaljina sa boljim i sigurnijim prevoznim sredstvima, što je doprinelo češćem i obimnijem kretanju ljudi i većoj potrebi za raznim oblicima zabave, što je za posledicu imalo zlostavljanje još većeg broja životinja i usavršavanje sredstava za njihovo zlostavljanje u industriji zabave (cirkusi, zoo vrtovi, borbe životinja, trke životinja ...).

Usavršavanje oružja doprinelo je ubijanju još većeg broja životinja u lovu i krivolovu i izazvalo (uz uništavanje staništa) nestanak i ozbiljnu ugroženost mnogih životinjskih vrsta, koje su pred istrebljenjem.

U trci za profitom čovek usavršava i eksploataciju sopstvene vrste što dovodi do dehumanizacije samog ljudskog društva, pa i ovo doprinosi još većoj neodgovornosti i nepoštovanju života životinja što se ogleda i u odnosu prema kućnim ljubimcima koji postaju sredstva za zabavu koja kratko traje i završava se njihovim izbacivanjem na ulicu.

Naučna istraživanja su dokazala istinu – a to je da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, doživljavaju bol, patnju, strah i stres. Ovo je pokrenulo ogroman broj građana i stručnjaka iz različitih oblasti nauke i kulture da postave pitanje o moralnoj ispravnosti i etičnosti eksploatacije životinja. Takođe, sa sve većom zloupotrebom životinja sve veći broj građana se organizuje u pokrete za njihovu zaštitu i postavlja pitanje društvene odgovornosti prema živom svetu kome i sami pripadamo.