Da li se pitate kako se vuna sa ovce pretvorila u vaš vuneni džemper ili Ugg čizme? Verovatno ne pretpostavljate koliko je surovosti u tim postupcima i koliko surovosti milioni ovaca svakodnevno trpe. Istina je da industrija vune ima svoju mračnu stranu i da ništa ne može opravdati surove postupke. 

Navešćemo 10 razloga zbog kojih bi trebalo da bojkotujete vunu i opredelite se za alternativne varijante koje ne podrazumevaju surovost:

1.Ovce ne moraju da se šišaju. Pogrešnim informacijama smo naučeni da verujemo “da ovce moraju da se šišaju”. Realnost je drugačija i komplikovanija. Ovce prirodno proizvode onu količinu vune koja im je neophodna da se zaštite od ekstremnih vremenskih uslova. Zahvaljujući genetskom inženjeringu i manipulaciji od strane proizvođača vune, selekcionisanim uzgojem nastale su vrste koje proizvode mnogo vune, više nego što im je potrebno.  

2.Odsecanje nabora kože. Polovina svetske proizvodnje vune dolazi iz Australije. Vrste ovaca koje proizvode mnogo vune imaju naboranu kožu na repu i oko njega. Takva koža je sklona “napadu muva” (flystrike) zbog akumulacije viška vlage i urina. “Napad muva” je bolno stanje u kojem muve polažu jaja u nabore kože, a iz jaja se izležu larve koje jedu živu ovcu. Na koji način ovaj problem rešava vunarska industrija? Odsecanjem velikih komada kože sa područja repa i stražnje strane nogu stvara se glatka, ožiljna koža u koju muve neće moći da polože jaja. Ovaj varvarski postupak se obično obavlja bez anestezije, izaziva strah, bol i patnju životinje, a u mnogim slučajevima krvave, nelečene rane ostaju na meti muva i njihovih larvi/jaja pre zalečenja rana.

3.Vunarska industrija je mesto puno smrti i bolesti. Samo u Australiji oko 10 miliona jaganjaca godišnje umre, iako su svega nekoliko dana stari. Zašto? Stada obično čine hiljade ovaca te je nemoguće pružiti odgovarajuću pažnju i negu svakoj od njih. Umesto da uzgajivači smanje broj ovaca i tako poboljšaju brojno i zdravstveno stanje stada, oni odgajaju više jaganjaca da bi time kompenzovali veliku smrtnost ovaca i njihovih potomaka.

4.Procenjuje se da 1 milion ovaca umre od “izloženosti”. Ovce moraju biti strižene u proleće, pre nego što počnu prirodno da odbacuju svoje “zimske kapute”. Striženje sa zakašnjenjem znači gubitak vune za uzgajivače, a ukoliko se ovce šišaju prerano, dok traje hladno vreme, postaju ranjivije i podložnije smrtnosti zbog izloženosti tela neodgovarajućim vremenskim uslovima.

5.Šišači ovaca su plaćeni prema količini vune. Većina pomenutih radnika plaćena je prema količini vune koju ošišaju, a ne na sat, čime se podstiče brzi rad bez obaziranja na dobrobit ovaca. To rezultira grubošću i povredama životinja tokom procesa rada.

6.Jaganjci trpe kastraciju, odsecanje repa i odstranjivanje rogova bez upotrebe anestezije. Korišćenje noža za isecanje testisa ili gumenog prstena za sprečavanje dotoka krvi, upotreba noža za odsecanje repa i strugalice ili makaza za uklanjanje rogova, a sve to bez sredstava protiv bolova – je surovo. Ove procedure su uobičajene u industriji vune i prouzrokuju strah, bol i patnju životinja.

7.Ovce su izuzetno inteligentne životinje. Imaju neverovatnu memoriju i godinama mogu da pamte i do 50 lica, što ovčijih što ljudskih. Razlog tome je što za pamćenje koriste sličan deo mozga i neurološki proces kao i ljudi.

8.Ovce su nežna stvorenja, puna ljubavi i osećanja, sposobne za čitav niz emocija. Sprovedene su opsežne studije koje dokazuju da ovce imaju daleko bogatiji emocionalni život nego što mislimo.

9.Pet miliona kengura se ubije svake godine zaslugom vunarske industrije. Veliki broj ovaca jede domaće biljke što za posledicu ima nedostatak hrane za kengure. Ovo je uzrokovalo da jedna vrsta kengura, Žutonogi valabi (Yellow Footed Rock Wallaby) postane ugrožena vrsta. Ove životinje se sada smatraju štetočinama i australijska vlada dozvoljava pokolj oko 5 miliona kengura godišnje, da bi se zaštitila hrana za ovce.

10.Svaka ošišana ovca će, na kraju, biti poslata na klanje. Kada se smanji količina vune koju ovca produkuje, ona biva prodata za klanje, uglavnom u zemljama Istoka. Ovce prelaze velike razdaljine u izuzetno skučenom i prenatrpanom prostoru. Transport traje mesecima, jer se uglavnom obavlja brodom. Mnoge od njih, još u putu, umiru zbog iscrpljenosti, dehidratacije, stresa i povreda, a jaganjci rođeni tokom putovanja često bivaju usmrćeni gaženjem uznemirene gomile ovaca koja se transportuje u nenormalnim uslovima.

Ovce nisu jedine životinje koje se eksploatišu zbog vune. Koze, zečevi, i alpake se takođe koriste za proizvodnju kašmira, angore i alpaka vune.

Šta Vi možete učiniti?

• Podržite bojkot vunarske industrije!
• Ne kupujte proizvode od vune!
• Proverite etikete pre kupovine i koristite alternative kao što su pamuk, pamučni flanel, mekani akrilik, poliester i sintetička vlakna.

Izvor: Top 10 Reasons Not to Wear Wool
Prevela: Tatjana Milić Babić