Udruženja Nada za životinje – Riska, Link plus i Feniks organizovala su Tribinu o divljim životinjama u zatočeništvu koja je održana 8. decembra 2014. godine od 18.30-20.30 u Mikser House u Beogradu, uz učešće stručnjaka sa međunarodnim iskustvom i predstavnika civilnog društva.

Na tribini su govorili dr vet. med. Ivan Rakić, Milja Krivokuća (Nada za životinje – Riska), predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Pavle Jovanović, dr vet. med. Dunja Kovač, Nataša Vukmirović (Link plus) i Milica Ranković (Feniks).

Govorilo se o zaštiti biološke raznovrsnosti u kontekstu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i problemima u vezi sa divljim životinjama u zatočeništvu koje u narednom periodu treba da prevaziđemo.

Naglasak je bio na zoološkim vrtovima i prihvatilištima za divlje životinje, a govorilo se i o cirkusima i divljim životinjama kao kućnim ljubimcima.

tribina-divlje 01 tribina-divlje 02 tribina-divlje 03 tribina-divlje 04
tribina-divlje 05 tribina-divlje 06 tribina-divlje 07 tribina-divlje 08
tribina-divlje 09 tribina-divlje 10 tribina-divlje 11 tribina-divlje 12

 

tribina-divlje-u-zatocenistvuNajznačajniji uzroci smanjenja biološke raznovrsnosti su urbanizacija i uvećavanje infrastrukture, zagađenje, prekomerno korišćenje biljnog i životinjskog sveta, kao i uvođenje egzotičnih vrsta u domaće eko sisteme. U Evropi je danas ugroženo 42% sisara, 15% ptica i 52% rečne ribe.

Da bi sačuvala biološku raznovrsnost i sprečila izumiranje životinjskih i biljnih vrsta, Evropska unija je stvorila mrežu zaštićenih područja i dalje unapređuje propise u oblasti zaštite prirode i biološke raznovrsnosti.

Usvajanjem zakona koji potvrđuju međunarodne konvencije, Republika Srbija je preuzela brojne obaveze, a pregovori o pristupanju EU podrazumevaju usaglašavanje propisa i poštovanje evropskih standarda. Na taj način, divlje životinje u zatočeništvu dobiće bolju zaštitu, bilo da žive u zoološkom vrtu ili prihvatilištu za divlje životinje.

Za problem divljih životinja koje su i dalje zatočene u kavezima cirkusa, iako više ne učestvuju u programu, još uvek nije pronađeno rešenje. Divljim životinjama koje se drže kao kućni ljubimci često je ugrožena dobrobit, jer im nisu obezbeđeni adekvatni uslovi života.

Krijumčarenje divljih životinja, a naročito ugroženih vrsta i njihovih derivata jedan je od najsloženijih problema u ovoj oblasti. Nezakonita aktivnost koja ostavlja izuzetno nepovoljne globalne posledice po prirodu, krijumčarima donosi između sedam i 10 milijardi američkih dolara godišnje, što ovaj vid kriminala čini izuzetno unosnim.

Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore - CITES usvojena je 1973. godine u Vašingtonu, kako bi se stavila pod kontrolu međunarodna trgovina divljim vrstama i zaustavilo ugrožavanje populacija divljih vrsta. Sprovođenje konvencije zasniva se na međusobnoj saradnji članica. Na taj način je danas zaštićeno preko 30.000 vrsta biljaka i životinja koje su ugrožene trgovinom.

Grupa za sprovođenje CITES konvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine nadežna je za sprovođenje konvencije u Republici Srbiji, a nadzor vrše inspekcija za zaštitu životne sredine, granična veterinarska inspekcija, granična fitosanitarna inspekcija, carina, granična policija i kriminalistička policija.

Koji sve izazovi očekuju Republiku Srbiju u procesu pregovora o pristupanju EU kada su u pitanju divlje životinje i koje sve trenutne probleme želimo da prevaziđemo na što bolji način, samo su neka od pitanja koja će dobiti odgovor na tribini koja će se održati u Mikser House u ponedeljak, 8. decembra.