Svetskim danom životinja (WAD, 4. oktobar) započela je Nedelja zaštite životinja (4-11. oktobar) u toku koje je naše udruženje obeležilo ovaj praznik životinja, 9-og oktobra, Radionicom za decu u knjižari/čajdžinici Apropo.

Radionica

Tema Radionice je bila „Divlje i domaće životinje, njihova staništa i potrebe“. Pričalo se o raznim životinjskim vrstama, o tome kako žive i o načinu na koji svako od nas može da doprinese njihovom boljem životu. Mališani su imali priliku da ispričaju ono što znaju o potrebama različitih životinja i uporede ih sa ljudima i ljudskim potrebama. Na kraju smo zaključili šta je univerzalno za sve životinje i čoveka i zajedno pravili hranilice za ptice. Mališani su se posebno obradovali ovome, tako da je Radionica trajala duže nego obično, što je za nas najdraža pohvala za organizaciju.

apropo 01 th apropo 02 apropo 03 apropo 04 apropo 05 apropo 06 

O Svetskom danu životinja

Svetski dan životinja (World Animal Day) prvi put je obeležen 1931. godine, u Firenci, na konvenciji ekologa. U to vreme proslavljao se kao dan sv. Franje Asirškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i postao praznik svih ljubitelja i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju.

Ovog dana sve organizacije za zaštitu životinja skreću pažnju javnosti na činjenicu da je čovek istrebio mnoge životinjske vrste uništavajući njihova staništa i eksploatišući ih zarad profita i zabave. Takođe je, ogroman broj kućnih ljubimaca, sebi najbližih životinja, doveo u situaciju da pati i umire odbačen na ulicama ili u prepunim prihvatilištima. Ovog dana skrećemo pažnju na sve vidove zlostavljanja, eksploatacije i ubijanja životinja na farmama za krzno, u laboratorijama, u lovu, na farmama za masovni uzgoj, u klanicama, transportima, cirkusima, zoološkim vrtovima, trkama, borbama, fiestama ...

Kada je počelo?

Počeci zaštite životinja mogu se pratiti do u daleku prošlost čovečanstva. U vreme stvaranja organizovanog ljudskog društva nailazimo na prve tragove, pa sve do 17. veka, „zaštitu“ su diktirali vladari i svodila se na osnovna uputstva data narodu, o tome da stoku treba hraniti i pojiti i ne treba batinati. U periodu od 17-19 veka o zaštiti govore veliki mislioci svog vremena i tada počinje da se govori o pravima životinja i moralnoj obavezi čoveka da ih štiti.

Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi.

Nauka je dokazala!

Činjenica da su životinje osećajna bića (one osećaju bol, patnju, strah i stres, što je nauka potvrdila), dovela je do toga da veliki broj ljudi postavi pitanje o moralnoj ispravnosti eksploatacije životinja. Ubrzani tehnički i tehnološki napredak civilizacije (kraj 19. i početak 20. veka), omogućio je besomučnu eksploataciju, zlostavljanje i ubijanje životinja. Odgovor na to je upravo aktiviranje velikog broja pojedinaca i organizacija na njihovoj zaštiti, koji su se organizovali u pokrete za zaštitu životinja.

Pokreti za zaštitu životinja

Pokreti i teorije na kojima se oni zasnivaju mogu se razvrstati u tri kategorije: teorija o dobrobiti životinja, teorija o pravima i teorija o potpunom oslobađanju životinja.

Pristalice pokreta za dobrobit životinja polaze od stava da je opravdano upotrebljavati životinje u onoj meri u kojoj se drastično ne narušava njihova dobrobit opisana kao: pravo na hranu i vodu, pravo na udoban smeštaj, pravo na život bez bola, povrede i bolesti, pravo na život bez straha, stresa i patnje i pravo na ispoljavanje ponašanja karakterističnog za vrstu.

Pristalice pokreta o pravima životinja smatraju da životinje imaju ista prava kao i ljudi i da čovek nema moralno opravdanje da ih koristi za svoje potrebe.

Pristalice teorije o potpunom oslobađanju životinja od eksploatacije ljudi zagovaraju slobodan život životinja bez ikakvog mešanja čoveka.

Šta je zaštita životinja?

Suština zaštite životinja je borba protiv diskriminacije, borba za bolji život i toleranciju među ljudima. Singer je rekao „U svom ponašanju prema životinjama svi ljudi su nacisti. Lakoća sa kojom čovek može raditi po svojoj volji s drugim vrstama ilustruje najekstremnije rasističke teorije po principu zakona jačeg. Tretman koji čovek nanosi božjim stvorenjima ismejava njegove ideale i njegov takozvani humanizam.“ Ovo nas dovodi do pojma specizam (tvorac pojma i teorije o specizmu je Richard Ryder) koji govori o diskriminaciji vrsta, o neravnopravnosti vrsta u odnosu na pravo na život. Borba za ovo pravo suština je borbe za zaštitu životinja.

A gde smo mi?

Iako je Zakon o dobrobiti životinja usvojen 2009. godine, u Srbiji se situacija nije mnogo promenila. Edukacija građana, kažnjavanje napuštanja, zlostavljanja i ubijanja skoro da ne postoje. Borba za implementaciju Zakona, za adekvatno mesto životinja među nama, za toleranciju, a protiv ravnodušnosti i diskriminacije ljudi koji pomažu životinjama - se nastavlja.

Naša poruka

Naša poruka je da su životinje ravnopravni stanovnici naše planete sa kojima delimo svoj život na njoj, da one imaju jednako pravo na život kao i mi, da one, kao i mi, osećaju bol, patnju, strah i stres, tako da im ne smemo činiti ono što ne želimo da neko čini nama, ono što sankcionišemo u okviru našeg, ljudskog, društva.