Dan zaštite oglednih životinja se obeležava od 1979. godine, 24. aprila, na inicijativu Medjunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Pojedinci i udruženja za zaštitu životinja širom sveta ovaj dan obeležavaju raznim aktivnostima i tako podsećaju javnost da su milioni životinja ubijeni, i milioni životinja žive život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote. Ovim povodom naše udruženje će organizovati tribinu u KC Rex, 23. aprila 2014. u 19.00 pod nazivom „Eksperimenti na životinjama – da ili ne?“.

Prema procenama Britanske unije za aboliciju od vivisekcije (British Union for the Abolition of Vivisection, BUAV), u svetu godišnje strada u eksperimentima oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, majmuni, konji, svinje itd. Većina životinja se uzgaja za eksperimente na posebnim farmama, ali se neke hvataju u divljini i transportuju do laboratorija.

U Srbiji ima 13 fakulteta koji rade oglede na životinjama, tri farmaceutske kuće i 27 instituta za naučna istraživanja. Po Zakonu o dobrobiti životinja svaka od ovih institucija mora biti registrovana u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i u svom radu mora da poštuje zakonsku regulativu koja reguliše oblast zaštite oglednih životinja, a koja je doneta u poslednjih nekoliko godina: Zakon o dobrobiti životinja (2009), Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja (2010) i Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge svrhe (2010). Implementacija Zakona o dobrobiti odvija se teško i sporo. U Srbiji još uvek ne postoje statistički podaci o tome koliko se životinja godišnje koristi u ogledne svrhe. U kakvim uslovima žive, kako se reprodukuju, kakvi eksperimenti se na njima vrše, kako se transportuju i kako završavaju život kada se eksperiment završi ... još uvek se zvanično ne zna.

Ovo izuzetno otežava zaštitu oglednih životinja i još više potencira etičko i stručno pitanje, staro koliko i eksperimenti na životinjama, a to je  „Eksperimenti na životinjama – da ili ne?“ Ne postavljaju ga samo laici, već i naučnici. Sa jedne strane su oni koji smatraju da je upotreba životinja još uvek neophodna i nužna u sticanju naučnih saznanja i da je uz poštovanje određenih etičkih principa opravdano žrtvovati životinje zarad benefita ljudi. Sa druge strane jednako prisutna su i mišljenja koja ne samo da postavljaju pitanje održive etičke opravdanosti upotrebe životinja već i potenciraju nedovoljnu pouzdanost ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljudima. Istraživanja su pokazala da se veliki broj rezultata dobijenih u eksperimentima na životinjama ne može primeniti na ljudima zbog specifičnosti vrsta. Činjenica je da je svaki trenutak života oglednih životinja ispunjen strahom, stresom, bolom i patnjom u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od vrste i trajanja eksperimenta. Uslovi života su daleko ispod minimuma potrebnog za zadovoljenje osnovnih potreba što izaziva strah i stres. Ukoliko su eksperimenti invazivniji, utoliko je život oglednih životinja bolniji i ispunjeniji patnjom. Naše udruženje se zalaže za potpuni prestanak korišćenja životinja u eksperimentima. Verujemo da će usavršavanje alternativa i edukacija, senzibilizacija i reakcija javnosti na eksperimente dovesti do njihovog potpunog nestanka u budućnosti. Koliko dalekoj teško je reći, ali ono što možemo sada je da edukujemo javnost o nepouzdanosti eksperimenata kada se njihovi rezultati primene na ljude. Animirani film koji će biti prikazan kao uvod za razgovor, govori baš o tome, o besmislenim eksperimentima. U dogovoru sa nemačkom organizacijom Doktori protiv eksperimenata na životinjama (Ärzte gegen Tierversuche e.V.), video je prilagođen za srpsko govorno područje.

Nadamo se da ćemo zajedno sa našim gostima uspeti da javnosti približimo argumente koji idu u prilog animal-free istraživanjima i alternativama koje mogu sasvim da zamene životinjske modele.