Izjava direktora Uprave za veterinu je, najblaže rečeno, prilično neobična. On najavljuje izmene Zakona o dobrobiti ukoliko bude potrebno.

Da li je to način da se od javnosti sakrije da se Zakon o dobrobiti uopšte ne sprovodi? Izmenićemo ga jer ne valja, a da prethodno nismo ni pokušali da ga sprovodimo. Nadležna Republička veterinarska inspekcija ne izlazi na teren po prijavama gradjana i udruženja za zaštitu životinja. A ako se i desi da izadje, posle dosta vremena od datuma podnošenja prijave i bezbroj urgencija, prijava se obavezno rešava negativno, tj. ustanovi se da nije tako kako je navedeno. U roku od dve godine od donošenja Zakona potrebno je da se donesu pravna akta koja iz Zakona proizlaze. Od akata koja uredjuju držanje ljubimaca, a koje donosi Ministar, donet je pravilnik o “opasnim“ psima koji se još uvek ne sprovodi. Nije donet pravilnik o odgajivačnicama i prodavnicama koji je vrlo važan zbog termina odgajivač, tj. njegovog pravilnog definisanja, što bi u praksi značilo ograničavanje reprodukcije pasa, i samim tim uticaj na rešavanje problema napuštenih pasa.

Kako možete znati da li nešto funkcioniše, ili ne, ako ga ne sprovodite? Kako možete da menjate nešto ako prethodno niste ustanovili da li funkcioniše? Očigledno bi ovo bio način da se sakrije nerad i nezainteresovanost nadležnih? Zakon o dobrobiti je dobar i ne treba ga menjati. Ukoliko se Ministarstvo odluči na takav korak biće jasno da je problem na nekom drugom mestu, a ne u samom zakonu.