Ovaj dan se obeležava od 1979. godine, na inicijativu Međunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju akcijama i manifestacijama kojima podsećaju javnost koliko je životinja ubijeno, i koliko ih živi život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote. Ovom prilikom želimo da podsetimo da su životinje u laboratorijama nevidljive za javnost, iza zaključanih vrata, daleko od očiju „običnih“ ljudi, one kao da ne postoje. Zato istina o njima, kako ih zaštititi i koliko se Zakon koji ih štiti poštuje - teško dopiru do ljudi.

U svetu se godišnje u eksperimentima ubije oko 150 miliona kičmenjaka, od toga oko 12 miliona u zemljama Evrope. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, majmuni, konji, svinje ... Većina životinja se posebno uzgaja za eksperimente na namenskim farmama, ali još uvek postoje i one koje se hvataju u divljini i transportuju do laboratorija.

Od 16. veka od vremena Rene Dekarta - kada su se radili bolni i surovi eksperimenti na životinjama, jer se mislilo da osim anatomske i fiziološke sličnosti sa ljudima, životinje nemaju drugih sličnosti, nemaju dušu i razum, niti sposobnost da osete bol, patnju, strah i stres, pa do danas – dosta toga se promenilo. U 18. veku engleski filozof Džeremi Bentam postavlja pitanje opravdanosti upotrebe životinja za eksperimente, za šta ima podršku velikog dela stručne i „obične“ javnosti. U to vreme prvi put se postavlja zadatak pred naučnike tog vremena – a to je pronalaženje kompromisa između benefita koji dobija čovek i cene koju plaćaju životinje. Ovaj pristup se i danas koristi kao osnovni princip u radu i odlučivanju etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja. Takođe, on je osnov za kreiranje „3R pravila“.

Svaka ustanova koja se bavi ogledima na životinjama mora da ima etičku komisiju koja odobrava ogled. Danas znamo da životinje osećaju bol, patnju, strah i stres isto kao i čovek i da moramo učiniti sve da upotreba životinja u eksperimentima zauvek prestane.

3R pravilo:

• Zamena (Replacement) životinja gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici.
• Redukcija ili smanjenje (Reduction) broja životinja
• Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja.

Zaštita oglednih životinja u Srbiji – 17 godina od donošenja Zakona o dobrobiti životinja

Za ogledne životinje u našoj zemlji velika promena je nastala sa donošenjem Zakona o dobrobiti životinja, 2009. godine. Zakon je utvrdio određena pravila i procedure po kojima se rade ogledi, donet je Pravilnik (2010) koji reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu i način vođenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama. Svako pravno lice u kome se rade ogledi na životinjama dužno je da se registruje u Registru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe. Zakon o dobrobiti, Pravilnik i pomenuta Evropska konvencija su dokumenti na koja se pozivamo pri zaštiti oglednih životinja.

Šta svako od nas može da učini da pomogne u zaštiti oglednih životinja

• Insistiranje na poštovanju zakonske regulative
• Insistiranje na korišćenju alternativnih metoda na čemu se u svetu mnogo radi, već postoje neživotinjske zamene za mnoge testove, a što je put u svet bez eksperimenata na životinjima, u svet u kome će proizvodi nositi oznaku animal free
• Ne koristiti proizvode testirane na životinjama. Ovo se naročito odnosi na kozmetiku jer u toj oblasti postoji pomak za koji se izborila Evropska koalicija za zabranu eksperimenata na životinjama (European Coalition to End Animal Experiments, ECEAE), zabrana se odnosi na zemlje Evropske unije. Godine 2013, dana 11. marta stupila je na snagu zabrana prodaje i uvoza proizvoda i njihovih sastojaka, kao i proizvoda za ličnu higijenu, koji su testirani na životinjama bilo gde u svetu.

I pored ovog velikog uspeha, i pored zakonom utvrđenih alternativnih metoda u kojima su dostupni neživotinjski modeli - ukupan broj životinja koje se koriste u eksperimentima nije opao.

U nastavku je Saopštenje za javnost od 14. aprila 2026. Evropske koalicije za zabranu eksperimenata na životinjama, ECEAE (European Coalition to End Animal Experiments) zasnovano na najnovijim statistikama koje je objavila Evropska komisija

Statistika Evropske unije o eksperimentima na životinjama u 2023. godini

Najnovije statistike koje pokazuju zastupljenost životinja koje se koriste u naučne svrhe, a koje je objavila Evropska komisija otkrivaju da je oko 9.1 milion životinja bilo podvrgnuto invazivnim eksperimentima širom Evrope u 2023. godini. Norveška čini najveći broj, sa oko 1,6 miliona životinja (16,5% od ukupnog broja), slede Francuska sa 1,5 miliona i Nemačka sa preko 1,2 miliona. Podaci ukazuju na izuzetno visok nivo upotrebe životinja širom Evrope. Posebno zabrinjava kontinuirani neuspeh da se dosledno primenjuju već potvrđene neživotinjske metode (animal free), naglašavajući ozbiljan jaz između naučnog napretka i regulatorne prakse.

Širom EU i Norveške, 7,974,226 životinja je prvi put korišćeno u eksperimentima 2023. godine, sa dodatnih 102,369 životinja koje se ponovo koriste, čime je broj životinja direktno podvrgnut eksperimentima porastao na 8,076,595. Pored toga, 330.458 životinja je korišćeno u stvaranju genetski modifikovanih linija, zajedno sa 666.555 životinja koje su korišćene za održavanje takvih linija, što je povećanje od 30% u odnosu na prethodnu godinu. Zajedno je korišćeno ukupno 9.073.608 životinja.

Ključno ograničenje statistike EU je da ne obuhvataju sve ubijene životinje u naučne svrhe. U pojedinačnim državama članicama, nacionalno prikupljanje podataka takođe uključuje životinje koje se koriste za sakupljanje organa ili one koje se uzgajaju kao takozvani "višak", ali se nikada ne koriste u eksperimentima. Na primer, nacionalne brojke iz Nemačke ukazuju da se značajan deo životinja – oko 42% – ne odražava u ukupnom broju EU. Ovo sugeriše da će stvarni broj životinja pogođenih širom Evrope verovatno biti znatno veći od prijavljenog, što ukazuje na ozbiljan jaz u transparentnosti i nadzoru.

Miševi su i dalje najčešće korišćene životinje u eksperimentima 2023. godine, sa preko 3,5 miliona jedinki, zatim riba (više od 2,8 miliona) i pacovi (preko 570.000). Istovremeno, mnoge druge vrste bile su podvrgnute procedurama koje uključuju patnju i smrt. Ukupno je korišćeno 8.352 psa – samo nešto manje nego 2022. godine. Posebno zabrinjava nagli porast upotrebe određenih vrsta: broj mačaka porastao je za oko 30% (sa 1.409 na 1.840), dok je kategorija "drugih mesoždera" porasla više od šest puta (sa 840 na 5.154). Upotreba glavonožaca takođe je značajno porasla, sa 2.676 na 7,055 životinja, a upotreba ribe vrste Brancin je porasla sa 116,706 na 389,438 od 2022. do 2023.

Uočen je blagi pad upotrebe primata, pri čemu je u 2023. godini korišćeno 5.836 životinja – što je smanjenje od 24% u odnosu na 7.650 u prethodnoj godini. Međutim, ove životinje su i dalje pretežno izložene visoko invazivnim i teškim procedurama, uključujući testiranje toksičnosti i dugoročno istraživanje mozga. Francuska je i dalje najveći korisnik primata, sa 3.459 životinja, a sledi Nemačka sa 1.665.

U poređenju sa 2022. godinom, broj životinja koje se prvi put koriste u EU i Norveškoj pao je za samo 4.9% u 2023. godini – što je marginalno smanjenje koje je daleko manje od očekivanja s obzirom na brzo širenje i dokazani potencijal naprednih metoda istraživanja na neživotinjskim modelima.

Udeo procedura klasifikovanih kao "teške" smanjio se samo neznatno za 8,7% u 2023. godini, što znači da je više od 703.000 životinja bilo izloženo ekstremnoj patnji. Ova cifra se mora tumačiti sa oprezom, jer istraživači u projektnim aplikacijama moraju da se samo prijavljuju, što izaziva zabrinutost da se stvarni nivo patnje može potceniti. Poslednjih godina, udeo teških procedura dosledno je ostao između 9% i 11%, što ukazuje na mali značajan napredak u smanjenju najštetnijih oblika eksperimentisanja na životinjama.

Metoda ascitiranja miša za proizvodnju antitela je teška, veoma bolna procedura, za koju je korišćeno i ubijeno skoro 36.000 miševa 2023. godine – uprkos dostupnosti odgovarajućih metoda bez životinja za istu svrhu. Francuska je činila 98,5% od ukupnog broja životinja koje su korišćene za metodu ascites. Korišćenje ove metode ukazuje na neuspeh da se izbegne patnja životinja tamo gde već postoje odgovarajuće metode bez životinja.

U 2023. godini, najveći udeo životinja – oko 37% (3,1 miliona) – je u translacionim i primenjenim istraživanjima, nakon čega su osnovna istraživanja na približno 34% (oko 3 miliona životinja). Broj životinja koje se koriste u regulatornom testiranju opao je za 4,6% na 1,05 miliona. Iako se ovo nastavlja opadajući trend koji je primećen poslednjih godina, uglavnom vođen promenama farmaceutskih propisa, tempo smanjenja je značajno usporen u poređenju sa prethodnim padom od oko 16% između 2021. i 2022.

Smanjenje upotrebe kunića za testiranje pirogena ostaje razočaravajuće ograničen, sa smanjenjem od samo 7% u 2023. u poređenju sa 2022. Ovaj skromni pad daleko je ispod očekivanja, s obzirom na to da je test zakazan za uklanjanje iz evropske farmakopeje do 2025. godine i da su pouzdane neživotinjske metode dostupne decenijama. Iako je postepeno ukidanje odavno zakasnilo i 2025. bi trebalo da označi kraj ove prakse, 17.770 zečeva u EU je još uvek ubijeno samo u testovima pirogena 2023. godine. U nekim državama članicama situacija se čak pogoršava: skoro 7.300 životinja je korišćeno u Španiji – 13% više nego 2022. godine; Irska je prijavila povećanje od 1165%, a Bugarska povećanje upotrebe kunića za testiranje pirogena za 468% u odnosu na 2018. godinu. Ovo govori o značajnim nedoslednostima u implementaciji širom Evrope.

Uprkos dostupnosti potvrđenih metoda bez životinja za regulatorno testiranje, i dalje se koristi alarmantno veliki broj životinja. U testovima senzibilizacije kože (alergijski testovi) ubijeno je 29.365 životinja; u testovima iritacije kože, 2.816 životinja; i u testovima iritacije očiju, 334 životinje - iako su potvrđene, regulatorno prihvaćene neživotinjske metode dostupne za sve tri oblasti.

Posebno zabrinjava kontinuirani porast upotrebe životinja za testiranje industrijskih hemikalija. U 2023. godini za ovu svrhu korišćeno je 174.634 životinje – što je povećanje od 15% u odnosu na 2022.

Brojke ukazuju na uporno visok nivo upotrebe životinja, sa ograničenim i neravnomernim napretkom. Posebno zabrinjava kontinuirano oslanjanje na testove na životinjama u oblastima gde su potvrđene, neživotinjske metode već dostupne i prihvaćene od strane zakonodavca. Tamo gde dođe do smanjenja, one ostaju suviše spore da odražavaju brzi napredak u tehnologijama relevantnim za ljude. Istovremeno, povećanje u drugim sektorima dodatno podriva napredak. Ova dešavanja naglašavaju potrebu da se što pre uspostavi strategija EU za postepeno ukidanje eksperimenata na životinjama.

Na linku TOXICITY.inc je snimak koji je bivši laboratorijski radnik sačinio tokom 2025. godine. To je najopsežniji snimak snimljen u britanskim laboratorijama u poslednjoj deceniji. Snimak prikazuje pse, majmune, zečeve, pacove i minijaturne svinje kako pate u bolnim eksperimentima, vezane uređajima, podvrgnute dugoročnim i često smrtonosnim testovima. Udruženje Animal Aid vodi kampanju protiv upotrebe životinja u eksperimentima u Velikoj Britaniji.