Inicijativa gradjana za izmene i dopune važeće Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda br. 6 od 4. maja 1995.g., pokrenuta je avgusta meseca 2007. godine iz potrebe da tako važan dokument bude usaglašen sa svakodnevnim životom i potrebama životinja i njihovih vlasnika.

U definisanju zahteva pošlo se od toga da Odluka nikada nije u potpunosti zaživela u svakodnevnom životu zato što se sastavljači, pri formulisanju većine odredbi, nisu oslanjali na životnu praksu, kao ni na potrebe vlasnika, a posebno ne na neke od psiho-fizičkih potreba njihovih životinja. Kraće rečeno Odluka predstavlja teško sprovodljiv skup rigidnih administrativnih zabrana od kojih većina nije zasnovana na dobrobiti životinja i potrebno ju je celu izmeniti u skladu sa zahtevima zaštite dobrobiti životinja, kao i pravilima koja čine odgovorno vlasništvo.

Izmene i dopune predložene su na osnovu činjenice da:

• čovek i pas imaju jaku socijalnu vezu, te da je pas deo porodičnog sistema,
• je u našoj zemlji prisutan problem velikog broja napuštenih životinja, koji je posledica neodgovornog odnosa vlasnika ali i nedovoljne stimulacije i obezbedjivanja potrebnih preduslova za udomljenje i držanje životinja,
• čovek ima obavezu da obezbedi skladan suživot ljudi i životinja kroz prihvatanje principa odgovornog vlasništva koje podrazumeva odgovornost vlasnika da svojoj životinji obezbedi potrebne uslove za život: kvalitetnu vodu, hranu, odgovarajući smeštaj, zdravstvenu negu, zaštitu od bola straha, stresa i patnje, kao i da omogući životinji da ispoljava oblike ponašanja koji su karakteristični za vrstu, a posebno odgovornost vlasnika za bezbednost svojih sugradjana kao i njihovih životinja, čistoću i higijenu životnog prostora, kao i za sprečavanje širenja zaraznih bolesti.

Predložene odredbe su:

1. Obavezno uklanjanja izmeta pasa sa javnih površina, odnosno stvaranje preduslova za sprovodjenje ove odredbe postavljanjem kesica i korpi za odlaganje;

Obrazloženje: Kesice i korpe postavljene su samo u nekim parkovima. Potrebno ih je postaviti i na trotoarima. Vrlo često u nedostatku kontejnera u blizini gradjani su primorani da nose kesicu sa sobom prilično dugo pa se pre odlučuju da ne počiste. Ukoliko nisu stigli da ponesu kesicu od kuće, a imaju je na raspolaganju pokupiće gomilicu.

2. Mogućnost izvodjenja bez zaštitne korpe u bilo koje vreme, izuzev u slučaju opasnih životinja. Vlasnik mora biti odgovoran i preduzeti odgovarajuće mere kako bi sprečio da njegova životinja ugrozi bezbednost ljudi i drugih životinja, kao i sopstvenu dobrobit;

Obrazloženje: Potrebno je ustanoviti i ozakoniti termin lične odgovornosti vlasnika za ponašanje svog ljubimca. Pošli smo od stava da svaki vlasnik zna osobine svog ljubimca, njegov temperament i karakter i da je u tom smislu odgovoran za njegovo ponašanje (ovakvu postavku će utvrditi visina/težina kazne koja će biti zaprećena za neodgovorno ponašanje vlasnika). Ne postoje opasne rase – već opasni pojedinci. Ne treba etiketirati rase jer to često može biti rezultat predrasuda, a kod neupućenih stvara paniku i strah.

Insistiranjem na važnosti lične odgovornosti vlasnika za bezbednost drugih ljudi i životinja će se mnogo više uticati na način na koji vlasnici vaspitavaju svoje životinje, nego administrativnom zabranom koja važi za sve. Poznato je da je agresivnost kod životinja kao biološka predispozicija veoma retka (i kod ljudi i kod životinja) i da je agresivno ponašanje rezultat načina na koji  je životinja odgajana. Smatramo da obavezno stavljanje zaštitne korpe u postojećoj odluci nije zasnovano na naučnim i logičnim argumentima već na subjektivnom doživljaju.

3. Mogućnost izvodjenja pasa u šetnju gradskim parkovima i drugim zelenim površinama - bez povodnika u periodu od 20.00 časova uveče do 10.00 sledećeg dana u toku letnjih meseci, odnosno od 18.00 do 10.00 časova sledećeg dana u toku zimskih meseci. Na posebno odredjenim zelenim površinama (npr. Ušće, Novi Beograd, Hajd park, deo Kalemegdana .....) ne treba da postoji vremensko ograničenje. Izuzetak od ovoga čine opasni psi koji moraju uvek biti na povodniku;  

Obrazloženje: Vreme koje je navedeno je rezultat dugogodišnjeg iskustva u šetanju pasa. To je period u toku dana kada je frekvencija ljudi i dece u parkovima najmanja, pa je u tom smislu najpogodniji za slobodno kretanje pasa. Na početku tog perioda izlaze stariji sugradjani koji u većini slučajeva imaju male do srednje pse, stariji maloletnici sa srednjim do većim psima, mala deca u pratnji roditelja koji su izveli i psa, itd. U kasnijim večernjim časovima izlaze srednji do veći psi i tako kroz noć do jutra. Potrebno je legalizovati stanje koje je već desetinama godina takvo. Odluka nikada nije zaživela i nikada je se niko nije pridržavao, ni gradjani, ni nadležni (osim u nekim izmišljenim ad hoc situacijama). Šetnja sa psom je deo dnevnih aktivnosti i ne treba je ugroziti ili onemogućiti bilo kakvim specijalnim pripremama. Vlasnici pasa sami održavaju red medju sobom, a i u odnosu na ostale gradjane. Kao i u svakoj sferi života i u ovoj se mogu desiti incidenti koji su veoma retki i po pravilu su rezultat nesporazuma i/ili neadekvatnog ponašanja sugradjana koji ne vole pse. Velika većina pasa (do 90%) je dobroćudna, dobro socijalizovana i bezopasna i nema razloga da zbog manjine svi budu stalno vezani.

Potreba za fizičkom aktivnosti spada u fundamentalne potrebe životinja i neadekvatno zadovoljenje iste vodi narušavanju njene dobrobiti ali i potencijalnom povećanju stepena agresivnosti. Zbog toga smatramo da je neophodno omogućiti vlasnicima pasa uslove da zadovolje ovu potrebu.

4. Broj životinja koje se mogu držati u stanovima i dvorištima limitira se u skladu sa zahtevima zaštite njihove dobrobiti;

Obrazloženje: Logično je da gradjanin ima onoliko ljubimaca za koliko može da omogući optimalne uslove za život, a ne da se to administrativno ograničava. Ovo je važno i zbog stimulacije udomljavanja napuštenih životinja, jer će omogućiti gradjanima da drže onoliko životinja koliko im to uslovi dozvoljavaju. Naravno, ne odnosi se na odgajivačnice, to mora biti definisano posebno.

5. Mogućnost uvodjenje kućnih ljubimaca u javne prostorije (izuzev zdravstvenih ustanova), sredstva javnog saobraćaja, javna kupališta, šetališta i sl.;

Obrazloženje: Logično je omogućiti vlasnicima da koriste sve javne prostore i usluge, tj. dati tu mogućnost, koja se može iskoristiti ukoliko postoje uslovi. Npr. sada je nemoguće ući u javni prevoz sa velikim transporterom u kome je nemački ovčar, ali je moguće sa malim do srednjim, omogućiti da se u kafiće, restorane, letnje bašte restorana ...., udje sa psom, ali ukoliko vlasnik to ne želi može da zalepi znak zabrane .......

6. Mogućnost oduzimanja životinje od strane nadležnog organa samo i isključivo u slučaju zlostavljanja životinje.

Obrazloženje: Pretpostavka je da će ovo prestati da postoji kao mogućnost kad se usvoji zakon o dobrobiti. Zakon je usvojen krajem maja 2009.g., videćemo kako se ovaj propis sprovodi.

O pokretanju inicijative obavešteni su nadležni organi: zamenica gradonačelnika, predsednik Komisije za sprovodjenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine, pomoćnik sekretara Sekretarijata za inspekcijske poslove, generalni sekretar Kinološkog saveza i organizacije za zaštitu životinja: Help Animals, Oaza, Orca, Sloboda za životinja, Evropske inicijativa 17, Noa, SoS Animals, Izvor, Respecta i Spasilački centar za životinje ARC. Sve organizacije za zaštitu životinja su podržale inicijativu i učestvovale u prikupljanju potpisa, kao i veliki broj gradjana.

Prikupljeno je više od 2.600 potpisa. U maju mesecu 2009. godine original liste sa potpisima su predate pomoćniku sekretara Sekretarijata za komunalno-stambene poslove sa molbom da se uvaže zahtevi gradjana pri izradi nove Odluke o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda.