petak, 28. april 2017.
   
Text Size

Industrija krzna

Više od 55 miliona životinja godišnje strada na ekstremno surov način u industriji krzna.

zbacite-surovostNa farmama krznašica, u malim prljavim kavezima u lošim uslovima gaje se lisice, nutrije, zečevi, kune, rakuni, lasice, činčile ... - divlje životinje pretvorene u proizvodne, natrpane u kaveze u kojima jedva mogu da se okrenu, izložene promenama klimatskih uslova bez ikakve zaštite. One ne mogu da ispolje svoje prirodne oblike ponašanja i zato pate od tehnopatija i samopovređivanja. Zbog toga je njihov kratak život pretvoren u bol, patnju, strah i stres. Smrt je spora i bolna. Ubijaju ih surovim metodama koje ne izazivaju trenutnu smrt, već dugo i bolno umiranje ili samo privremeni gubitak svesti. Puštanje ugljen dioksida u gasnim komorama, udaranje o podlogu, lomljenje vrata ili grudnog koša, davljenje, vešanje, puštanje struje kroz telo (jedna elektroda se stavi u usta, a druga u analni ili vaginalni otvor, struja ne sme biti jačine koja bi oštetila krzno, što praktično znači da se životinja živa kuva iznutra) su uglavnom metode ubijanja koje u većini slučajeva samo ošamute životinju, posle čega ona bude živa odrana.

U prirodi se divlje životinje hvataju nazubljenim čeličnim klopkama u kojima danima umiru od gladi i žeđi, pre nego što im lovci slome grudni koš ili vrat. Često odgrizu sebi nogu da bi se oslobodile i umiru od iskrvarenja. U zamkama ostaju uhvaćeni i mnogi psi, mačke i ostale životinje uhvaćene „greškom“. Lovci na krzno foka ubijaju bebe razbijanjem lobanje metalnim i drvenim palicama na očigled njihovih majki.

Zemlja koja izvozi najviše krzna je Kina. Čak 85% svetske proizvodnje krzna pripada Kini. S obzirom da je zarada jedini razlog za proizvodnju krzna, njoj je sve i podređeno. Uzgajane ili ulovljene, životinje se transportuju natrpane u kaveze, ponekad danima, bez hrane i vode, do mesta na kojima se prodaju. Prodavci ih ošamute udarcima, a odmah zatim oderu žive da bi kupac mogao da odnese kupljenu robu na dalju preradu.

Za izradu jednog kaputa potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 24 mačke, do 20 dabrova, do 22 lisice,do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica… Prerada prirodnog krzna zahteva korišćenje kancerogenih hemikalija koje nepovratno zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje.

Da li mora da bude tako? Naravno da ne. Za proizvodnju kaputa od veštačkog krzna potrebno je 60 puta manje energije nego za proizvodnju kaputa od krzna životinje. Ne postoji ni jedan razlog za proizvodnju prirodnog krzna osim ljudske pohlepe.

Šta kaže Zakon?

Zakon o dobrobiti životinja, član 7, tačka 36) kaže da je - Zabranjeno uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja. Ova tačka omogućava da se u Srbiji zabrani uvoz i trgovina krznom. Takođe, u istom članu u tački 37) se kaže da je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože ali tek od 1. januara 2019. godine.

Petak bez krzna (Fur Free Friday)

Poslednji petak u mesecu novembru je Fur Free Friday, Petak bez krzna, Dan borbe protiv upotrebe prirodnog krzna.

Obeležava se od 1986. godine. Tog dana sve organizacije za zaštitu životinja širom sveta svojim aktivnostima podsećaju javnost da je upotreba prirodnog krzna odavno izgubila svoj prvobitni smisao i svrhu koju je imala do sredine prošlog veka i da sada predstavlja samo statusni simbol. Od kad postoje verne kopije od veštačkog materijala, nositi tj. ne nositi krzno je postalo merilo svesnosti, savesnosti i humanosti, s obzirom da je poznato da se krzno dobija na ekstremno surov način. Savesni i odgovorni ljudi bojkotuju krznarsku industriju, ne kupuje krzno i na taj način doprinose njenom ukidanju.

Šta Vi možete učiniti?

  • EDUKUJTE druge o surovosti krznarske industrije;
  • NE KUPUJTE prirodno krzno, jedini način da se zaustavi surova krznarska industrija, kao potpuno nepotrebna, je da se prestane sa kupovinom krzna: bundi, kaputa i raznih ukrasa i aplikacija;
  • PRIDRUŽITE se našoj kampanji pod nazivom ZBACITE SUROVOST! OGRNITE SE ČOVEČNOŠĆU! Čija je poruka KRZNO NA LEĐIMA – KRV NA RUKAMA!

Kampanju prati istoimeni flajer koji možete naći na linku  Kampanje / Edukacija, iskopirajte ga i podelite onima za koje znate da ne okreću glavu.

AddThis Social Bookmark Button

Farmske životinje

  • 10 fascinantnih činjenica o kokama
    Milijarde kokošaka ubije se svake godine. Samo u SAD, više od 8,5 milijardi ubije se svake godine. To je više od 272 svake sekunde! Čovek namerno zaboravlja da je svaka od tih koka bila posebna individua, koja ima toliko više toga da da svetu, umesto da završi...
  • Industrija krzna
    Na farmama krznašica, u malim prljavim kavezima u lošim uslovima gaje se lisice, nutrije, zečevi, kune, rakuni, lasice, činčile ... - divlje životinje pretvorene u proizvodne, natrpane u kaveze u kojima jedva mogu da se okrenu, izložene promenama klimatskih...
  • 7 fascinantnih činjenica o kravama
    Krave su neverovatno inteligentne, promišljene i osećajne životinje, jedne od „nežnih džinova“ sveta. Uprkos tome što teže 700 kilograma, nemaju nagon da povrede druge i mogu da budu sjajno društvo onima koji imaju sreću da provedu vreme sa njima.
  • 10 razloga da ne nosite vunu
    Da li se pitate kako se vuna sa ovce pretvorila u vaš vuneni džemper ili Ugg čizme? Verovatno ne pretpostavljate koliko je surovosti u tim postupcima i koliko surovosti milioni ovaca svakodnevno trpe. Istina je da indstrija vune ima svoju mračnu stranu i da ništa...
  • Eksploatacija životinja
    Pojavom sistema intenzivnog gajenja i masovnog uzgoja započela je, do tada, neviđena eksploatacija i zlostavljanje životinja. Ovo je najizraženije u proizvodnji hrane, proizvodnji krzna i oglednoj industriji.

Login Form