sreda, 29. mart 2017.
   
Text Size

Loš početak 2017. za zatočene primate

zatoceni primatiMožda nigde patnja životinje u zatočeništvu nije očiglednija nego kod naših najbližih primatskih rođaka. Ovo posebno važi za ekstremne slučajeve narušavanja dobrobiti i zlostavljanje kao što je ono u industriji naučnih eksperimenata na životinjama. Kažemo industriji, jer je u pitanju nadnacionalni, multi-milionski biznis razmožavanja i trgovine primatima namenjenim za oglede.

U toku tih ogleda, kao što je prikazano tokom brojnih istraga u laboratorijama širom sveta, majmuni vrište u agoniji dok se na njima izvode izuzetno invazivne intervencije i operacije, često bez anestezije. Izraz njihovih lica u toku izvođenja ovih okrutnih radnji, ili dok čekaju u kavezima, nepodnošljivo je sličan izrazu ljudi dok fizički i emotivno pate.

U prethodnim godinama, mnoge zemlje usvojile su progresivne zakone da bi poštedele i zaštitile naše primatske rođake. Od zakonskog priznavanja dostojanstva ličnosti čovekolikim majmunima (Španija), preko zabrane eksperimenata na istima (Novi Zeland, Nemačka, Švedska, Austrija ...), do sve većeg javnog pritiska da se okončaju eksperimenti na svim primatima, delovalo je da je globalna tendencija oslobođenja primata zacrtana i konstantna.

Međutim, 2017. desilo se nekoliko šokantnih preokreta. Posle godina „koketiranja“ i obećavajućih naznaka organizacijama koje se bore za ukidanje ogleda na životinjama, vlada Mauricijusa, inače najvećeg svetskog izvoznika makaki majmuna za potrebe industrije eksperimenata i snabdevača laboratorija u EU i SAD – radikalno se okrenula u drugom smeru. Ne samo što neće ukinuti farmski uzgoj makaki majmuna za surove potrebe, već će dozvoliti da se eksperimenti vrše na samom ostrvu. Ovim gestom omogućavaju kompanijama koje se bave okrutnim eksperimentima da praktično premeste svoju delatnost na Mauricijus, gde je ona sada u potpunosti legalna. Tako je vlada Mauricijusa praktično podrila globalne napore da se surova praksa korišćenja majmuna u eksperimentima redukuje i idealno okonča. Prilog Cruelty Free International o makakijima sa Mauricijusa pogledajte na linku: Save our monkeys | Cruelty Free International

Ali, da bi majmuni stigli od Mauricijusa do svetskih laboratorija, neko mora da ih preveze. Tri kompanije koje pristaju da prevoze primate kao tovar su: Air France, ABX Air i Vietnam Airlines. Vietnam Airlines je 2013. javno obećao okončanje ovakve prakse, pa se nije nalazio na ovoj crnoj listi aviokompanija - sve do ovog marta, kada je potvrđeno otkriće iz 2016. da su otkrivena najmanje četiri tovara majmuna sa odredištem u Rusiji. (Više na linku: Vietnam Airlines caught flying monkeys to laboratories despite ban | Cruelty Free International )

Tek nekoliko meseci pošto su pritisci na Air France postali još jači uključivanjem Brižit Bardo u kampanju da prestanu sa prevozom majmuna čije je krajnje odredište laboratorija, još jedna kompanija je rešila da izvuče profit iz ovakve „poslovne prilike“.

Da stvari nisu problematične samo u dalekim i egzotičnim zemljama, pokazuje novi preliminarni izveštaj Evropske komisije o korišćenju primata u eksperimentima. Naučnici iz organizacija CFI i ECEAE vide izneseno mišljenje kao suštinski odobravajuće u odnosu na eksperimente, prikazujući ih kao nešto od izuzetne relevantnosti za ljudsku medicinu, što u većini slučajeva nije tako. Takođe, alternative eksperimentima se ne razmatraju. (Više na linku: European Commission’s review of monkey experiments criticised | New Europe)

U spirali političkih poteza širom sveta koji praktično podučavaju surovosti, rasizmu i netrpeljivosti, što mnogima izgleda kao početak novog političkog „mračnog doba“, čini se da institucionalni odnos prema primatima-žrtvama prati taj trend. Ne treba mnogo duboko zagrebati da bi bilo uočljivo neprirodno odsustvo empatije ljudskih primata u odnosu na genetske rođake koje brutalno eksploatišu. Brojni uznemirujući snimci iz laboratorija podvlače to. Početkom 2017. godine, situacija ne izgleda nimalo bolje. No, to ne treba da otupi i obeshrabri one koji su svesni problema, već da ih podstakne da se još jače bore.

Snagu za to možda možemo pronaći upravo posmatrajući empatiju kod majmuna.

U januaru je jedan snimak iz BBC-eve dokumentarne serije „Špijuni u divljini“ postao viralan.

Na njemu se vidi kako se grupa Langur majmuna nežno odnosi prema majmunčiću-robotu sa ugrađenom kamerom, na koga su se toliko navikli da su ga smatrali za člana svoje grupe. Međutim, u jednom trenutku on pada sa drveta i više se ne pomera – „mrtav“ je. Jasno se vidi kako je ostatak grupe u šoku, kako tuguju i grle se, tešeći jedni druge u svom gubitku:

Zamislite kako im je tek kad gledaju jedni druge dok ih vezuju, ozleđuju i ubijaju po uglednim svetskim laboratorijama?

Prevela i priredila: Katarina Samurović

AddThis Social Bookmark Button

Login Form