ponedeljak, 20. februar 2017.
   
Text Size

Botoks

Investigations Wickham-Mice

Iako javnost o korišćenju botoksa u kozmetičke svrhe ima najrazličitije stavove - od podsmeha do divljenja - retko razmišljamo o tome da su svaku turu botoksa hiljade laboratorijskih životinja platile životom. Industriji nije u interesu da to posebno ističe, potrošačima nije u interesu da opterećuju savest, pa ipak, to ne potire realnost.

Da saznate kako ta realnost zaista izgleda, pročitajte kratke odgovore na 10 najčešćih pitanja o botoksu, koje je priredila ECEAE (European Coaliton To End Animal Experiments).

Šta je botoks?

Botulinum toksin (poznat kao botoks) je nervni otrov i jedna od najtoksičnijih poznatih supstanci. Botox® je ime jednog od nekoliko proizvoda koji sadrže toksin botulinuma. Najčešće se koriste kao privremeni tretman za bore na licu.

Zar u Evropi nije ilegalno testirati kozmetiku na životinjama?

U Evropskoj uniji, Direktiva o kozmetici zabranjuje testiranje kozmetičkih proizvoda i njihovih sastojaka na životinjama. Međutim, botoks je u EU registrovan kao tretman za relativno retka medicinska stanja, uprkos tome što se najčešće upotrebljava kao kozmetički tretman. Nažalost, EU legislativa dozvoljava da se botoks koristi „bez recepta“ – što znači da proizvod klasifikovan kao „lek“ i testiran na životinjama može legalno da se koristi u kozmetičke svrhe.

Koliko životinja se upotrebi za testiranje botoksa?

Procenjuje se da se za testove botoksa širom sveta upotrebi 300.000 miševa godišnje. Organizacija BUAV (sada Cruelty Free International) otkrila je da samo jedna laboratorija u Velikoj Britaniji svake godine iskoristi 74.000 miševa za botoks testove.

Kakvi testovi se izvode za botoks?

Zato što je potencijalno opasan toksin, svaka tura botoksa mora da se testira pre nego što se nađe u prodaji. Nažalost, testovi toksičnosti koji se izvode bazirani su na standardnom LD50 testu i koji je čak i od strane britanske vlade, koja ima tendenciju da umanjuje značaj patnje, obeležen kao test „značajne ozbiljnosti“ u tom pogledu.

LD50 test utvrđuje dozu supstance koja ubija tačno polovinu korišćenih životinja – zove se LD50 zato što se traži letalna doza koja ubija 50% životinja. Proizvođači koriste LD50 da bi ocenili „snagu“ proizvoda. To je zastareo test i jedan od najokrutnijih i najkontroverznijih ogleda na životinjama.

Šta se dešava sa životinjama u toku testa?

Miševima se ubrizgava botulinum toksin u stomak i onda se periodično posmatraju da se vidi koliko će njih umreti. Miševi postaju progresivno paralizovani, na kraju se, boreći se za dah, i uguše. Količina patnje je poražavajuća.

Da li neke životinje prežive?

Većina miševa kojima je data jača doza uginu u toku testiranja. Posle tri do četiri dana, broj miševa koji su još uvek živi se prebrojava i preračunava se vrednost LD50, tj. vrednost na kojoj je uginula polovina miševa.

Istraga u „Wickam Laboratories“ pokazala je da se miševi koji nisu uginuli ubijaju na kraju testiranja, gasom ili lomljenjem vratova. Do 60 miševa odjednom su stavljeni u gasnu komoru i ubijeni trovanjem ugljen-dioksidom. Takva smrt je daleko od trenutne.

Kako se umanjuje patnja miševa?

U toku testa, miševima nije dat nikakav ublaživač bola.

U Wickam laboratorijama, BUAV istražitelj je utvrdio da, iz  uviđavnosti prema dobrobiti životinja, radnici treba da posmatraju miševe i procene koji od njih neće preživeti do sledeće provere. Ovi miševi se izdvajaju, nose u hodnik i grubo ubijaju na podu, tako što im se pomoću hemijske olovke polome vratovi.

Od novih članova osoblja koji nikada ranije nisu ubijali miševe, očekivalo se da vežbaju lomljenje vratova olovkom na živim miševima. Međutim, u toku ove vežbe, osoblje je ponekad lomilo kičme, a ne vratove miševa. Čak je i iskusno osoblje imalo poteškoće i često nanosilo povrede kičme. To je rezultiralo bolnom agonijom za miševe. Većina miševa u relevantnim kategorijama je prosto uginula, a ne bila ubijena da bi im se ublažila patnja.

Ako ga ne testiramo na životinjama, kako možemo da osiguramo da je botoks bezbedan?

Razvijene su brojne alternative LD50 testiranju za botoks. Na primer, SNAP-25 esej, koji je metod koji meri aktivnost toksina u epruveti i koji se koristi u zvaničnoj laboratoriji Vlade Ujedinjenog Kraljevstva od 1999. godine. Američka botoks kompanija Allergan razvila je test na kulturi ćelija, koji uopšte ne koristi životinje. Ovaj test je u skorije vreme odobren od strane nadležnih u SAD, Kanadi i mnogim zemljama Evrope. Validan je samo za Allergan-ove botoks proizvode: Botox®, Botox®Cosmetics i Vistabel®.

Zašto proizvođači ne koriste alternative?

Drugi proizvođači botoksa tvrde da razvijaju svoje alternative, koje će moći da koriste samo oni. Allergan je uspeo da razvije pomenuti odobreni ćelijski test za svoje proizvode. Druge dve velike kompanije, Ipsen i Merz-Pharma, još uvek upotrebljavaju surov i zastareo LD50 test. Tvrde da rade na drugim metodama zamene ili redukcije (broja životinja), ali ECEAE smatra da rade presporo. Pozivaju ih da, ili dobiju odobrenja za svoje alternativne metode, ili da kupe licencu od Allergan-a, što bi im omogućilo da koriste njihov metod.

Da li se može nabaviti botoks koji nije testiran na životinjama?

Allergan je razvio ćelijske testove za „Botox®“, „Botox®Cosmetics“ i „Vistabel®“, ali čeka da ovaj test bude odobren od strane nadležnih širom sveta. Ova kompanija je izjavila da planiraju da potpuno prekinu testove na životinjama čim sva nadležna tela odobre upotrebu njihove alternative. Proizvodi botulinum toksina „Dysport®“ (Ipsen), „Azzalure®“ (Ipsen/Galderma) i „Xeomin®“ i „Bocouture®“ (Merz-Pharma) se još uvek testiraju na životinjama u svim fazama proizvodnje.

Izvor: The Truth About Botox Animal Testing, ECEAE

Prevela: Katarina Samurović

AddThis Social Bookmark Button

Login Form