nedelja, 17. decembar 2017.
   
Text Size

Luna i Luci

luciLuna i Luci su prvi put napuštene kada je njihov vlasnik prodao kuću u Lamartinovoj ulici da bi se na placu zidala nova i veća i odselio se u Barajevo, u kuću sa dvorištem. To je bilo 2007. godine, Luna je imala oko 7 godina, a Luci, njena ćerka, oko 5. Ostale su na ulici. Jedan od komšija se sažalio i primio ih u svoje dvorište. Uskoro je i on prodao svoju kuću i odselio se u stan u blizini Kalenićeve pijace. Opet su na ulici, ponovo napuštene.

Gradilište se oformilo, one su čuvale svoj prostor, došli su radnici, uglavnom nisu imali razumevanja, ali bilo je i onih koji jesu, tako da su one dobile mesto za spavanje i hranu. Sve bi bilo u redu da nije bilo perioda parenja kada bi se uznemirila cela ulica. Posledica su, pored komšijskih svađa, bili i štenci zbog kojih bi obe postajale agresivne, braneći ih, naročito Luci, pa su pozivani šinteri, što je stvaralo još problema. Posle par godina situacija je postala izuzetno neprijatna, često zvanje šintera dovelo je do prilično zaoštrenih odnosa između komšija. Tada su nam se obratili za pomoć. Organizovali smo sterilizaciju Lune i udomljavanje Lucinih štenaca, a zatim i njenu sterilizaciju (februara 2009). Luci je, braneći štence, postajala agresivna, i morala je da se skloni sa ulice. Smestili smo je u pansion aprila 2009. godine. Izuzetno je osetljiva i dugo joj je trebalo da se opusti. Kada je to ipak uspelo pretvorila se u veoma veselog i dobroćudnog psa.

LunaLuna je tiha, mirna, povučena, plašljiva, sklanja se od ljudi i izuzetno je privržena jednom od radnika sa gradilišta, Vlajku. Kada bi odlazo da obiđe porodicu ona ne bi uzimala hranu dok se on ne vrati. Gradilište se menjalo i raslo i polako se pretvorilo u zgradu. Radnici su završavali svoje poslove i odlazili. Poslednji je otišao Vlajko. Luna nije jela danima, čekala je ..., omršala je i uglavnom je ležala u garaži. Došao je novi čuvar koji je čuvao novo gradilište i odlučio da joj pomogne. Davao joj je hranu iz ruke. Posle puno pokušaja uspeo je – počela je da jede.

Zgrada je useljena. Vratio se čovek koji je brinuo o Luni i Luci kada ih je ostavio vlasnik. Neki od stanara nisu želeli psa u garaži i obratili su mu se sa zahtevom da je skloni. Luna je smeštena u pansion aprila 2013. godine.

Sada su obe u pansionu. Svaka u svom boksu i svom okruženju, uživaju u ljubavi i sigurnosti koja ih okružuje.

Možda ćete čitajući njihovu priču poželeti da im pružite dom. To je ono što je svakom psu potrebno, a što su one tako kratko imale.

***

2016. godina:  Luna je uginula na Sv. Nikolu 2015. godine, okružena pažnjom i ljubavlju vlasnice pansiona.

AddThis Social Bookmark Button

Login Form