subota, 19. avgust 2017.
   
Text Size

Kitovi

Svetski dan kitova i ostalih morskih sisara – 19. februar

kitovi 1

Divlje životinje su najviše ugrožene od strane čoveka. Jedan vid je direktno ugrožavanje lovom i krivolovom, a drugi je indirektno – uništavanjem njihovih staništa zagađivanjem koje menja uslove u staništu i ono brže ili sporije prestaje da bude odgovarajuće mesto za život. Tako su i kitovi danas u najvećoj meri ugroženi od strane ljudi: lovom i zagađenjem okoline. Oni imaju malo prirodnih neprijatelja: neke vrste velikih morskih pasa i druge kitove (npr Orke napadaju neke vrste malih kitova). Prekomerni okeanski ribolov je takođe velika opasnost i za kitove i za sve ostale vrste jer se životinjski svet iz mora vadi brže nego što je u stanju da se reprodukuje. Ovo je poremetilo lanac ishrane i stvorilo regionalne padove populacije vrsta, što je karakteristično za drugu polovinu 20. veka. Pored mnogih morskih vrsta, kitovi su danas u velikoj meri ugrožena vrsta. Bespoštedni ulov ovih morskih sisara vrši se od 17. veka. Tek sredinom 20 veka, kada je potpuno nestalo nekoliko vrsta kitova, a brojnost drugih se smanjila desetak puta, počeli su glasno da se čuju protesti zaštitnika prirode. Ovo je rezultiralo zabranom industrijskog lova na kitove od strane Međunarodne komisije za ulov kitova, 19. februara 1986. Od tada ekolozi obeležavaju ovaj dan kao Svetski dan kitova i ostalih morskih sisara. Izuzetak od zabrane lova je bio načinjen samo za neke malobrojne narode koji bez mesa kitova ne mogu da prežive. Međutim, od flotile za lov na kitove, bez obzira na proteste javnosti, do danas nisu odustale sve zemlje.

Kitovi (Cetacea) predstavljaju red sisara koji se pre oko 50 miliona godina razvio od kopnenih kičmenjaka, i potpuno prilagodio životu u moru. Danas postoji oko 80 različitih vrsta kitova.

U kitove spadaju neke od najvećih životinja koje su ikada živele na Zemlji. Plavi kit (Balaenoptera musculus) je sa svojih 33 metra i 190 tona najveća živa vrsta na planeti, ali veća i od svojih fosilnih predaka.

Kit ulješura (Phuseter catodon) je najveći mesožder koji je ikada živeo na Zemlji.

Kitove odlikuje i neobična dugovečnost. Grendlandski kit može živeti i do 200 godina.

kitovi 2Još u srednjem veku razlog za lov na kitove su bile velike količine mesa, trana koji se koristio za gorivo kao i čeljusne kosti koje su služile za gradnju kuća. Krajem srednjeg veka su isplovljavale čitave flote u lov na velike kitove, uglavnom glatke i grendlandske kitove.

Tokom 18. i 19. veka lovljeni su prvenstveno kitovi ušani. Uši su u to vreme korišćene za proizvodnju modnih proizvoda, kao npr. steznika, kao i za pridržavanje širokih ženskih suknji, krinolina, koje su u to vreme bile u modi.

Većina vrsta kitova je ozbiljno ugrožena. Neke vrste velikih kitova su često lovljene sve do kasnog 20. veka, čime je populacija tih vrsta dovedena do ivice istrebljenja. Njihov broj je i danas sveden na nekoliko desetina jer je njihov prirodni prirast vrlo spor. U tom su vremenu potpuno istrebljeni atlantski sivi kit, korejanski sivi kit i biskajski kit.

kitovi 3Veliku opasnost za kitove danas, predstavlja Japan.

Tokio u poslednjih 25 godina vodi tzv. Program naučnog ulova, koji izaziva proteste zaštitnika životinja i prirode. Svake godine japanski kitolovci tobože u istraživačke svrhe ubiju preko 800 kitova. Njihovo meso stiže u restorane i supermarkete. Prošle godine morali su da odustanu od ulova u vodama Antarktika, pošto su morski pastiri (aktivisti organizacije Sea Shepherd) zatrpali njihove brodove dimnim bombama i gađali ih vodenim topovima.

Najsnažnija flota za ulov kitova bila je nekada u Sovjetskom Savezu. Vremenom je likvidirana zato što više nije bila potrebna.

Poslednjih 55 godina, tokom kojih su ribolovci vadili sve manji ulov, ljudi su počeli da shvataju da su okeani veoma ranjivi i osetljivi. Kada se prekomernom ribolovu doda zagađenje, klimatske promene, uništavanje staništa i acidifikacija, dobije se slika eko sistema u krizi.

Naučnici smatraju da se morska populacija može povratiti agresivnijim upravljanjem ribolovom, boljom implementacijom zakona i većom upotrebom akvakulture. U mnogim regionima postoji razlog za nadu. Međutim, krivolov je još uvek veliki problem. Društvo koje je naviklo na izobilje morske hrane i koje je većinom nezainteresovano za probleme okeana otežava pokušaje da se popravi šteta koja je već naneta.


Pripremila: Ivana Damnjanović

AddThis Social Bookmark Button

Zaštita divljih životinja

Login Form