ponedeljak, 18. decembar 2017.
   
Text Size

Osvešćujuće činjenice o bubašvabama

bubasvabaBubašvabe imaju lošu reputaciju. Iako su ovi „jezivi gmazovi“ tradicionalno povezani sa prljavštinom, bolešću i zapuštenošću, bubašvabe zapravo imaju mnogo toga da ponude svetu. Prvenstveno, veoma su interesantne. Kao i pauci, koji takođe često nailaze na nerazumevanje, bubašvabe su na neverovatne načine slične ljudima. Posle čitanja ovih nekoliko malo poznatih detalja o bubašvabama, shvatićete da ipak nismo toliko različiti. Čak i zavisimo jedni od drugih!

1. Nisu sve bubašvabe napasti

Zapravo, samo nekoliko vrsta bubašvaba naseljava ljudska staništa. Od oko 4000 vrsta, samo oko 30 njih se može smatrati štetočinama; većina bubašvaba zaokuplja ekološke niše šuma, pećina, jazbina ili šikara. Iz tog razloga, obično ne dolazimo u kontakt sa njima; postoje hiljade vrsta ovih insekata koje su nepoznate većini ljudi.

2. Bubašvabe vole kad ih dodiruju

Bubašvabe su tigmotropne, što znači da vole da osećaju solidan kontakt uz svoje telo, idealno na bokovima. Traže pukotine koje će im pružiti konfor uzanog prostora – obična bubašvaba (Blatella germanica) može da se ugura u prostor tanji od dinara, čak i ako je trudna.

3. Bubašvabe su dobre mame

Majka bubašvabe će čuvati – inkubirati svoja jaja u debeloj zaštitnoj vrećici ili kapsuli koja se zove ooteka. Neke mama-bubašvabe će nositi ooteku na svom telu sve dok se mladunci ne izlegu. U drugim slučajevima, ženke će položiti ooteku ili je pričvrstiti na podlogu da bi što bolje sačuvale potomstvo.

4. Bubašvabe imaju žudnje

Čak i male zverke moraju da jedu, ali ova mala stvorenja ne samo da konzumiraju hranu, već i uživaju u njoj. Dva profesora sa univerziteta Tohoku, Makoto Mizunami i Hiderhiro Watanabe, otkrili su da bubašvabe mogu da se uslove na isti način na koji je psiholog Ivan Pavlov dresirao svoje čuvene pse. Oni su ih izlagali mirisu vanile ili peperminta neposredno pre nego što bi im dali šećernu poslasticu. Tako su otkrili da šećerna poslastica izaziva balavljenje kod bubašvaba. Kasnije, kada bi bubašvabina antena detektovala jedan od dva mirisa u vazduhu, pljuvačka bi počela pojačano da se luči. Baš kao kod Pavlovljevih pasa.

5. Bubašvabe su zaštitari prirode

Nestanak bubašvaba poremetio bi nešto što se zove ciklus azota, koji nam je bez sumnje neophodan. Pošto se većina bubašvaba hrani organskom materijom u raspadanju, dok jedu svoje obroke „zarobljavaju“ mnogo azota u sebi. Azot se kroz njihov ekskrement vraća u zemlju i biva iskorišćen od strane biljaka. Posledično, istrebljenje bubašvaba imalo bi ogroman uticaj na zdravlje šuma i na sve vrste koje u njima žive.

6. Bubašvabe vole društvo

Bubašvabe su visoko društvena stvorenja: komuniciraju međusobno; prepoznaju članove svojih porodica; ne vole kada su same, a kada jesu, njihovo zdravlje ispašta; formiraju pravična društva, sa sopstvenom hijerarhijom i pravilima; čak su sposobne da donose kolektivne odluke za opšte dobro! A sećate se one ljubavi prema dodiru? Upravo zato bubašvabe vole da se „ušuškaju“ zajedno, tesno pribijene jedna uz drugu.

Ove iznenađujuće činjenice o bubašvabama nisu samo informativne i zabavne, već i osvešćujuće. Sva bića, velika i mala, pokušavaju da opstanu, žele da nađu zadovoljstvo u životu i prosto da – žive. Dodatno, sva nešto doprinose našem velikom ekosistemu. Na ovom svetu svakako ima mesta za sve. A čak i ako nismo spremni da nam bubašvabe postanu cimeri, ne može se poreći da su ove bubice daleko više kul nego što smo to ranije mogli da zamislimo.

Izvor: Care2, 5 Eye Opening Facts About Cockroaches;
BBC Nature, Why cockroaches need their friends

Prevela: Katarina Samurović

AddThis Social Bookmark Button

Zaštita divljih životinja

Login Form