sreda, 20. septembar 2017.
   
Text Size

Predlog odluke o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda

Predlog

ОДЛУКА О ДРЖАЊУ КУЋНИХ ЉУБИМАЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА

I OПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овом oдлукoм уређује се држање и поступање са кућним љубимцима, као и начин извођења кућних љубимаца (паса и мачака) и поступак са напуштеним и изгубљеним животињама, на територији града Београда.

Члан 2.

Кућним љубимцима сматрају се оне животиње којима се у градским условима становања и живљења, тј. у стану/породичној кући могу обезбедити такви услови за живот да се не угрожава њихова добробит, у складу са Законом о добробити животиња.

Члан 3.

Власник кућног љубимца јесте правно или физичко лице, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза, коришћења и продаје животиње и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити животиња.

Држалац кућног љумимца јесте правно или физичко лице, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза и коришћења животиње, као и право продаје животиње на основу писменог одобрења власника и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити животиња.

Власник, одн. држалац кућног љубимца обавезан је да му пружи неопходну менталну и физичку негу која се односи на правилну исхрану, одговарајућу хигијену простора у ком борави, као и социјализацију, односно навикавање на присуство људи и других животиња.

Власник, одн. држалац животиње обавезан је да обезбеди животињи живот без страха, бола и стреса, а у случају повреде и болести дужан је да обезбеди благовремену интервенцију ветеринара.

Простор и објекти у којима су смештене животиње морају бити уређени на начин примерен врсти животиње и опремљени за задовољавање њихових биолошких потреба, тако да се не угрожава њихова добробит.

Услови из става 5. овог члана обезбеђују се и у случају превоза животиње у складу са законом.


II ПСИ И МАЧКЕ

Члан 4.

Власник је обавезан да обележи своју животиње у складу са законом..

Власник је обавезан да редовно обавља њену имунизацију против беснила и других заразних болести, као и да редовно обавља дехелминтизацију.

Власник, одн. држалац је обавезан да спречи неконтролисано парење и размножавање своје, тј. животиње која му је поверена на чување.

Власник, одн. држалац је обавезан да омогући пружање ветеринарске помоћи у случају повређивања или болести животиње.

Пси и мачке у пратњи власника, одн. држаоца, који привремено бораве на територији града Београда, морају бити обележени у складу са законом.

Ако власник, одн. држалац пса или мачке, из било ког разлога, није у стању да извршава обавезе утврђене законом и овом одлуком, дужан је да преда животињу другом правном или физичком лицу које испуњава прописане услове за држање и чување, односно збрињавање животиња.

Члан 5.

Држалац пса или мачке дужан је да одмах, а најкасније у року од 24 сата, пријави угинуће животиње органу надлежном за послове ветеринарске инспекције ради утврђивања узрока угинућа, уколико животиња није била под надзором ветеринара.

Члан 6.

Број животиња које се могу држати у становима и двориштима породичне стамбене куће лимитира се у складу са захтевима заштите њихове добробити.

Члан 7.

У заједничком стану пси и мачке се могу држати само ако постоји сагласност сувласника.

Члан 8.

У дворишту породичне стамбене зграде пас се може држати слободно уколико је двориште ограђено на начин да пас не може да га напусти. Уколико не постоји ограда онда пас мора бити у посебно ограђеном простору, или везан за металну водилицу, или везан на ланцу у дужини најмање 3 метра. Прописана величина ограђеног простора налази се у Прилогу 1.

Улазна капија дворишта у коме се држи пас мора бити означена таблом са цртежом који указује на присуство пса.

Члан 9.

У заједничком дворишту стамбене зграде, одн. куће  пас се може држати само ако постоји сагласност власника којима припада више од половине (51%) укупне површине стамбеног простора непокретности.

Члан 10.

Држалац пса дужан је да пса изводи на поводнику.

Држалац опасног пса дужан је да пса изводи на краћем поводнику и са заштитном корпом на њушци. Држалац опасног пса је дужан да обезбеди да његов пас не нанесе повреду људима и другим животињама.

Опасан пас је онај пас који испољава знаке агресије у контакту са људима и другим псима, а без претходне провокације.

Обавеза ношења заштитне корпе не односи се на псе са мопс вилицом.

Лице млађе од 14 година не може изводити пса без пратње пунолетног лица.

Члан 11.

Пси се могу пуштати са поводника да се слободно крећу у градским парковима и на другим јавним зеленим површинама у периоду од 20.00 сати увече до 10.00 сати следећег дана у току летњег рачунања времена, односно од 18.00 сати до 10.00 сати следећег дана у току зимског рачунања времена. Ово се не односи на опасне псе.

На посебно одређеним зеленим површинама нема временског ограничења за слободно кретање. Ове површине ће одредити организациона јединица Градске управе надлежна за послове комуналне зоохигијене у договору са ЈКП Градско зеленило.

Члан 12.

Пси и мачке и други кућни љубимци не могу се уводити у затворене просторије у којима се:

  1. обавља васпитно-образовна делатност и обезбеђује смештај, боравак и исхрана деце, ученика и студената;
  2. обавља пријем, смештај, нега и лечење корисника здравствене заштите и лица у стању социјалне потребе;
  3. обавља производња, контрола и промет лекова;
  4. обавља производња, смештај и промет животних намирница;

осим ако одговорно лице у наведеној установи не да изричиту сагласност у складу са позитивним прописима. Ово не важи за псе у пратњи хендикепираних лица.

Пси и мачке се могу уводити у све остале просторије осим ако власник, одн. држалац просторије или друго одговорно лице не захтева другачије у ком случају је дужан да истакне забрану у виду налепнице са прецртаним псом/мачком. Ово не важи за псе у пратњи хендикепираних лица.

Пси се могу слободно пуштати на простору језерских и речних купалишта, осим у деловима који су у том смислу означени таблом са прецртаним ликом пса.

Пси и мачке се могу уводити у средства јавног градског саобраћаја уз коришћење одговарајуће опреме у виду транспортера или кратког поводника и корпе. Хендикепирана лица могу уводити псе уз коришћење адекватне опреме без обавезе коришћења кратког повоца и корпе.

Члан 13.

Држалац је обавезан да уклони фекалије свог љубимца са јавне површине или ходника зграде.

Предузеће коме је поверено одржавање зелених површина обезбеђује опрему за одлагање фекалија на зеленим површинама.

Финансијска средства за опрему за одлагање фекалија са тротоара обезбеђују се из буџета Града.

Члан 14.

Ако пас или мачка озледе неко лице, исто је дужно да о томе без одлагања обавести надлежну институцију и подвргне се утврђеној лекарској процедури. Уколико животиња има власника, исти је дужан да по налогу органа градске управе надлежног за послове ветеринарске инспекције приведе животињу на преглед.


III ПРИХВАТИЛИШТЕ ЗА ЖИВОТИЊЕ

Члан 15.

Прихватилиште за животиње у смислу ове одлуке је место у које се смештају напуштене и изгубљене животиње.

Прихватилиште за животиње може основати свако правно и физичко лице које располаже простором и објектима који испуњавају хигијенско – санитарне, ветеринарске, грађевинске и друге услове у складу са законом.

Члан 16.

Прихватилиште које оснива Град Београд врши организован смештај,  збрињавање, удомљавање и стерилизацију ухваћених паса/мачака у складу са овом одлуком, као и власничких паса и мачака уколико власник више није у могућности да брине о њима.

У прихватилишту из става 1. овог члана обезбеђује се адекватан простор за обављање прегледа, тријаже, изолације, карантина, превентиве, лечења, обележавања, стерилизације и других ветеринарских третмана ухваћених животиња, у складу са законом.

Средства за рад прихватилишта из става 1. овог члана обезбеђују се из буџета града Београда.

Члан 17.

У прихватилиште из члана 16. ове одлуке смештају се напуштени и изгубљени пси и мачке.

Изгубљене животиње се враћају власнику, одн. држаоцу, без одлагања. Изгубљена животиња је она чији је нестанак власник пријавио надлежном органу градске управе за послове комуналне зоохигијене, при чему је изразио жељу да му се животиња врати. Ова радња се може поновити два пута. Трећи пут се сматра да је животиња напуштена, одузима се власнику и покреће поступак против њега.

Члан 18.

У прихватилиште из члана 16. ове одлуке смештају се пси и мачке које су решењем надлежног органа одузете држаоцима, у складу са Законом о добробити, и чувају се до окончања поступка надлежног органа.

Члан 19.

Прихватилиште из члана 16. ове одлуке обавезно је да:

  1. врши пријем и обавља тријажни преглед ради издвајања животиња за враћање држаоцима, враћање на првобитно станиште, удомљавање, односно збрињавање на други начин или за еутаназију;
  2. обезбеди смештај животиња у складу са зоотехничким стандардима, пружа редовну исхрану, појење и обезбеди хуман поступак са животињама у складу са Законом о добробити;
  3. обезбеди редовно хигијенско одржавање, дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију објеката и опреме;
  4. врши стерилизацију животиња;
  5. спроводи поступак враћања ухваћених животиња држаоцима, поступак враћања животиња на првобитно станиште, удомљавање, односно збрињавање на други начин у складу са решењем организационе јединице Градске управе надлежне за послове комуналне зоохигијене;
    1. врши еутаназију животиња које су одређене за то;
    2. пријави органу надлежном за послове ветеринарства сваку заразну болест у складу са законом;
    3. води евиденцију о прихваћеним животињама, њиховом здравственом стању, третману и извршеном коначном поступку са животињом.

Прихватилиште је дужно да за омамљивање и еутаназију животиња користи средства која су регистрована у земљи за ту намену и дефинисана као таква.

Члан 20.

Приступ прихватилишту из члана 16. ове одлуке дозвољен је запосленима, представницима НВО за заштиту животиња, као и заинтересованим грађанима који долазе по основама који се тичу животиња, у радно време прихватилишта.

Члан 21

Прихватилиште обавља тријажни преглед у року од 24 сата од пријема ухваћене животиње.

Тријажни преглед из става 1. овог члана обавља доктор ветеринарске медицине у присуству лица које одреди орган Градске управе надлежан за послове комуналне зоохигијене и једног представника НВО за заштиту животиња.

После завршеног тријажног прегледа пси/мачке, подвргавају се једном од третмана за који су одређени у складу са овом одлуком и то:

  1. стерилизација;
  2. враћање власницима;
  3. удомљавање;
  4. враћање на првобитно станиште;
  5. еутаназија.

Члан 22.

Држалац изгубљене животиње сноси трошкове хватања, превоза, смештаја, исхране и неге животиње, без обзира да ли жели да врати животињу или не жели.

Члан 23.

О псима и мачкама одређеним за удомљавање, односно збрињавање на други начин, прихватилиште је дужно да се стара у складу са Законом о добробити.

Члан 24.

Све животиње из прихватилишта које нису обележене, обележиће се у складу са законом.

Стерилизација животиња из става 1. овог члана, уколико су власничке, врши се о трошку власника/држаоца.

Стерилизација животиња пре изласка из прихватилишта је обавезна.

Члан 25.

Враћање паса и мачака на првобитна станишта у циљу стабилизације и контроле њихове популације, врши се редовно, све док се не стекну услови за њихов трајни смештај у прихватилиште.

Враћање паса и мачака из става 1. овог члана обавља се након извршене стерилизације, обележавања и одговарајућег здравственог третмана у прихватилишту.

Здравствени третман у прихватилишту из става 2. овог члана односи се на вакцинацију и дехелминтизацију, а према потреби и на санирање повреда или лечење.

Пси и мачке који су прошли процедуру називају се «градски пас/мачка».

Средства за трошкове стерилизације, обележавања и здравственог третмана из става 2. овог члана обезбеђују се у буџету града Београда, из донација и на други начин у складу са законом.

Члан 26.

Неизлечиво болесне животиње се еутаназирају.

Члан 27.

Градски пас/мачка је животиња која не показује знаке агресивности без провокације, стерилисана је, вакцинисана и обележена, живи на свом провобитном станишту уз бригу старатеља, а смештена је у кућици која је униформно осмишљена за територију Града.

Орган градске управе надлежан за послове комуналне зоохигијене је дужан да обезбеди адекватна места на јавној површини на којима се могу постављати кућице за псе, а без мењања њиховог првобитног станишта.

Старатељ је грађанин који брине, храни, организује смештај и хранилишта за градске животиње, о трошку Града.

Старатељ је дужан да обавести Ветеринарску станицу Београд о болести или повреди животиње. Ветеринарска станица је дужна да пријављену животињу збрине.

Евиденцију, координацију рада, обезбеђивање помоћи у храни и кућицама за старатеље, организовање хранилишта за градске животиње и помоћ старатељима у томе, обавља организациона јединица Градске управе надлежна за послове комуналне зоохигијене, у сарадњи са НВО за заштиту животиња.

Члан 28.

Градски пси и мачке хватају се у случају болести или наношења повреда физичком лицу и смештају у прихватилишта из члана 16.


IV ХВАТАЊЕ ПАСА И МАЧАКА

Члан 29.

Послове организованог хватања паса и мачака на територији града Београда врши служба којој је поверено обављање ових послова (у даљем тексту: служба комуналне зоохигијене), савременим методама и на хуман начин.

Служба комуналне зоохигијене, поред послова из става 1. овог члана, обавља следеће послове:

  1. збрињава напуштене животиње у прихватилишта за животиње;
  2. нешкодљиво уклања лешеве животиња са јавних површина и објеката за узгој, држање, дресуру, излагање, одржавање такмичења или промет животиња;
  3. транспортује или организује транспорт лешева животиња са јавних површина и објеката из тачке 2) овог става до објекта за сакупљање, прераду или уништавање отпада животињског порекла на начин који не представља ризик по друге животиње, људе или животну средину.

Животињски лешеви и њихови остаци збрињавају се у року од 24 сата од сазнања, односно пријема пријаве, а ако је животиња угинула под околностима које се не сматрају уобичајеним, леш животиње може бити уклоњен само по налогу ветеринарског инспектора.

Начин и методе хватања паса и мачака на територији Београда ближе се уређују правилником који доноси надлежни орган за обављање тих послова.

Члан 30.

За обављање послова из члана 30. ове одлуке служба зоохигијене мора бити регистрована и испуњавати услове у погледу кадрова и опреме у складу са законом и овом одлуком.

Служба зоохигијене дужна је да се стара о сталном стручном оспособљавању запослених за извршавање послова хватања паса и мачака, познавања основних облика понашања ових животиња и начина њиховог хватања, хигијенско-техничким средствима и заштитној опреми, одећи и обући запослених.

Члан 31.

Служба зоохигијене обезбеђује редовно хигијенско одржавање, дезинфекцију и дезинсекцију превозних средстава и опреме.

Опрема за хватање паса и мачака ближе се одређује посебним актом из члана 31. став 2. ове одлуке.

Члан 32.

Превоз ухваћених животиња обавља се на начин да се обезбеди заштита од међусобног повређивања животиња.

У превозном средству не могу се превозити пси и мачке заједно.

Превозно средство којим се врши превоз ухваћених животиња мора бити атестирано од овлашћене организације.

Члан 33

Ухваћене животиње превозе се и смештају у прихватилиште из члана 16. ове одлуке.

Служба зоохигијене дужна је да води евиденцију о датуму и месту хватања, о здравственом стању, тј. да прати процедуру кроз коју пролази животиња од момента уласка у прихватилиште, до момента изласка или окончања поступка на било који начин.

Евиденција из става 2. овог члана води се на обрасцу који прописује организациона јединица Градске управе надлежна за послове зоохигијене.

Члан 34.

Служба комуналне зоохигијене о свом раду даје информације заинтересованој јавност и сарађује са грађанима и њиховим удружењима.


V САХРАЊИВАЊЕ ЖИВОТИЊА

Члан 35.

Сахрањивање угинулих животиња врши се:

  1. на посебно уређеним површинама које је Град дужан да означи као такве;
  2. у дворишту власника, односно држаоца;
  3. предајом одговарајућој установи ради кремације или укопавања.


VI
ГОЛУБОВИ

Члан 36.

Голубови се могу држати у стамбеним зградама у посебно изграђеним просторијама или објектима на крову или тавану и уз претходно прибављену сагласност скупштине зграде, под условом да се не узнемиравају суседи и не загађује околина.

Голубови се могу држати у породичним стамбеним зградмама у посебно изграђеним објектима на тавану или тераси, под условим да се не узнемиравају суседи и не загађује околина.

Голубови се могу држати и у дворишту породичне стамбене зграде, у посебно изграђеним објектима, под условом да су удаљени најмање 10 метара од регулационе линије стамбених објеката и објеката за снабдевање водом.

Члан 37.

Голубови се морају држати у сталним објектима.

Подови сталних објеката за држање голубова морају бити изграђени од непропустљивог материјала, са нагибом према каналу за одвођење нечистоће и воде у канализацију.

Стални објекти за држање голубова морају бити ограђени, морају се редовно чистити и по потреби, а најмање два пута годишње и дезинфиковати.

Члан 38.

У заједничком дворишту породичне стамбене зграде голубови се могу држати уколико постоји  сагласност већине (51%) корисника заједничког дворишта.


VII ПЧЕЛЕ

Члан 39.

Пчелињаци до 10 кошница могу се држати у дворишту породичне стамбене зграде, с тим што морају бити удаљени најмање 10 метара од регулационе линије стамбених објеката, објеката за држање животиња и објектата за снабдевање водоом.

Пчелињаци са преко 10 кошница могу се постављати, односно држати само тако да су удаљени најмање 50 метара од јавних путева и стамбених здрада у суседству.

Пчелињаци из претходног става, на паши, морају имати видно истакнуто име и презиме и пуну адресу држаоца пчела, а кошнице морају бити обележен редним бројем.


VI МЕРЕ ЗАБРАНЕ

Члан 40.

Забрањено је:

  1. напуштање животиња;
  2. држање дивљих животиња, у складу са Законом о добробити;
  3. хушкање животиња, подстицање међусобног повређивања животиња, организовање и учешће у борбама животиња и борбама људи и животиња;
  4. занемаривање животиња ускраћивањем задовољавања основних потреба што после кратког временског периода доводи до промена у изгледу и понашању животиње, супротно одредбама ове одлуке и Закона о добробити животиња;
  5. злостављање, нарушавање телесног и психичког интегритета животиње, супротно одредбама ове одлуке и Закона о добробити животиња;
  6. убијање животиња, осим у случајевима одређеним законом и одредбама ове одлуке;
  7. остављање лешева угинулих животиња и њихових делова на јавним површинама.

VII НАДЗОР

Члан 41.

Инспекцијски надзор над спровођењем ове одлуке и прописа донетих на основу ове одлуке врши организациона јединица Градске управе надлежна за послове инспекције преко инспектора за добробит животиња.

Послове инспектора за  добробит животиња може да обавља ветеринар са најмање три године радног искуства, положеним стручним испитом и овлашћењем.


VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 42.

AddThis Social Bookmark Button

Kampanje / Edukacija

flajeri-300

Kontakt

e-mail: feniks.udruzenje@gmail.com

Feniks info telefon:
064/253-71-15  od  12 do 16 sati

Login Form