sreda, 19. septembar 2018.
   
Text Size

Za Srbiju bez krzna

cincilaDa li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati nevažan u odnosu na profiterski interes male grupe ljudi?

Videćemo da li će lobiranje predsednika Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijana Rističevića doneti rezultat - ukidanje zabrane gajenja krznašica, tj. stupanja na snagu člana 7. stav 1. tačka 37) Zakona o dobrobiti životinja kojim se zabranjuje gajenje životinja isključivo radi upotrebe njihovog krzna i kože. Ovaj član treba da stupu na snagu 1. januara 2019. godine.

Ovim povodom udruženja Nada za životinje-Riska i Feniks, uputila su dopis Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislavu Nedimoviću, kao i članovima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu pred sednicu, zakazanu za 5. jun (Svetski dan zaštite životne sredine), za koju je najavljeno donošenje protivpravnih zaključaka u vezi sa ukidanjem pomenute zabrane. U dopisu smo naglasili da nema etičkih, ekonomskih ni ekoloških opravdanja za ukidanje ove dobre odredbe Zakona o dobrobiti.

Sednica je sazvana sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je uskladjivanje Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu (Sl. glasnik RS, br. 41/2009, 93/2012 i 14/2016). S obzirom da je Zakon o dobrobiti životinja lex specialis, a Zakon o stočarstvu lex generalis, nikako se ne može uskladjivati Zakon o dobrobiti sa Zakonom o stočarstvu, već obrnuto. Na snazi je manipulacija i obmana Odbora i javnosti, a lobiranje predsednika Odbora je veoma upadljivo. On ne vidi ni jedan problem u srpskoj poljoprivredi o kome bi se moglo razgovarati, već stvara problem od nečega što do sada nije bio problem. Većina proizvodjača krzna se preorijentisala na druge poslove u poslednjih 10 godina prelaznog perioda, osim nekoliko firmi koje svakako nisu od značaja za privredu Srbije.

Pitamo se da li će se dozvoliti da g. Rističević, kao opšti interes plasira interes malog privatnog preduzeća od čijeg profita Srbija nema nikakvu korist jer nije ni registrovano u zemlji, i da kao glavno pitanje naše poljoprivrede i privrede nameće pitanje ubijanja činčila, pored toliko drugih mogućnosti i podsticanja razvoja različitih domaćih poljoprivrednih i privrednih proizvodjača, izmedju ostalog i razvoja organske poljoprivrede.

G. Rističević lobira za ukidanje člana Zakona, a materiju o kojoj govori ne poznaje, što se vidi iz njegovih izjava. Zato je čudno što odbija svaki dijalog sa predstavnicima OCD koje su mu se obraćale, a kojima je onemogućeno da na sednici upoznaju članove Odbora sa činjenicama o opravdanosti stupanja na snagu zabrane. Ne postoji elementarna otvorenost za konstruktivnu komunikaciju.

Iako je Savet Evrope svrstao krznarsku industriju u pet najštetnijih industrija i preporučio zatvaranje ove etički i ekološki prljave industrije, u našoj zemlji je na snazi bezočno lobiranje za njeno postojanje od strane jednog čoveka. Videćemo da li je naša država dovoljno jaka da se izbori za sopstveni interes i da ne bude sledbenik prakse koju polako svi napuštaju iz ekoloških i etičkih razloga.

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form