ponedeljak, 20. maj 2019.
   
Text Size

Zaštita oglednih životinja - sedam godina od usvajanja Zakona o dobrobiti

cat-household-product-ld50-poisoning-picture

Danas je Svetski Dan zaštite oglednih životinja. Obeležava se od 1979. godine, 24. aprila, na inicijativu Medjunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju akcijama i manifestacijama kojima podsećaju javnost koliko je životinja ubijeno, i koliko ih živi život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote. U svetu se godišnje u eksperimentima ubije oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci psi, mačke, majmuni, konji, svinje ... Većina životinja se uzgaja za eksperimente na posebnim farmama, ali se neke hvataju u divljini i transportuju do laboratorija. U civilizovanim zemljama u kojima ovu tematiku regulišu zakoni o dobrobiti životinja i u kojima se koriste alternativne metode kad god je to moguće postoje pomaci u zaštiti oglednih životinja u odnosu na prethodni period.

A kako je kod nas? Kako izgleda zaštita oglednih životinja u Srbiji posle sedam godina od donošenja Zakona o dobrobiti? Da li se nešto promenilo u odnosu na period pre donošenja Zakona? Možemo reći da se nešto ipak promenilo, iako se Zakon samo delimično sprovodi i još uvek se radi na njegovoj implementaciji. Promena jeste mala, ali u slučaju oglednih životinja u Srbiji je velika, jer pre donošenja Zakona o dobrobiti ogledne životinje „nisu postojale“ i bilo je skoro nemoguće štititi nekoga ko ne postoji, čija patnja samo retke interesuje, osim sporadično, kada u javnost „procure“ užasi iz laboratorija - tada su se postavljala pitanja, koja su uglavnom ostajala bez odgovora.

Sa usvajanjem Zakona o dobrobiti životinja, juna 2009. godine, zaštita oglednih životinja je institucionalizovana. Zakonom je u potpunosti zabranjeno korišćenje životinja u ogledima u obrazovne svrhe u osnovnim i sredjim školama i na fakultetima, ispitivanje oružja, ratne opreme i radijacije, korišćenje životinja iz prihvatilišta (već samo iz registrovanog uzgoja), a korišćenje oglednih životinja u naučno – istraživačke svrhe je precizno regulisano. Definisano je i uspostavljanje i funkcionisanje tela preko kojih se štite ogledne životinje - etičke komisije i etički savet. Sva pravna lica koja rade oglede na životinjama moraju da prilagode svoj rad odredbama Zakona. Svako od njih je u obavezi da formira etičku komisiju, koju, osim zaposlenih, čine i nezavisni eksperti, veterinar i član udruženja za zaštitu životinja (laik). Etička komisija je u obavezi da donese Poslovnik o radu. Njen zadatak je da odobrava oglede i daje stručno misljenje o opravdanosti izvodjenja ogleda, prati sprovođenje ogleda, kao i obavezu da prekine izvodjenje ogleda ukoliko nije u skladu sa zakonom i to prijavi (svom nadležnom) Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Etički savet je posebna radna grupa koju osniva Ministar Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, radi razmatranja stručnih pitanja, davanja predloga, stručnog mišljenja, promovisanja alternativnih metoda … Ukoliko etičke komisije naidju na problem u svom radu ili imaju dileme mogu se obratiti ovom telu za dobijanje stručnog mišljenja.

Godine 2010. donet je Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja sa rokom za početak primene od godinu dana, što znači da je počeo da se primenjuje maja 2011. godine. Pravilnik reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu  i način vodjenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovodjenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vodjenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovodjenju ogleda na životinjama. Svaka organizacija u kojoj se rade ogledi na životinjama dužna je da se registruje u nadležnom Ministarstvu. U Srbiji ima 13 fakulteta koji rade oglede na životinjama, 3 farmaceutske kuće i 27 instituta za naučna istraživanja. Do sada je registrovano ukupno 21 pravno lice, 9 fakulteta, 2 farmaceutske kuće i 10 instituta. Trenutno stanje može se pogledati na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. S obzirom da Zakon kaže da oglede na životinjama mogu obavljati samo pravna i fizička lica koja su upisana u Registar za oglede koji vodi Ministarstvo, s pravom se pitamo dokle će se tolerisati kršenje Zakona.

Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe.

Donošenje zakonske regulative je tek početak rada na definisanju stanja u oblasti zaštite oglednih životinja i uvodjenje neophodnog reda u ovu oblast. Verujemo da će se implementacija Zakona o dobrobiti nastaviti i da će jednog dana biti uspostavljeni i mehanizmi kontrole nadležnog Ministarstva koje će preko svojih inspektora kontrolisati rad naučnika u laboratorijama i na svim mestima gde se radi sa oglednim životinjama. Tek tada moći ćemo da kažemo da je zaštita oglednih životinja zaista počela da se sprovodi. Takodje, tek kada se sve institucije koje rade oglede na životinjama budu registrovale kod nadležnog ministarstva moći ćemo da govorimo o tačnim podacima o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe budući da samo registrovane institucije imaju obavezu da Ministarstvu daju podatke o broju i svrsi upotrebljenih životinja u eksperimentima. One institucije koje nisu registrovane ne daju podatke i ne zna se šta, kako i koliko rade. Značajno je i uspostavljanje transparentnosti rada etičkih komisija, naročito u delu koji se odnosi na prisustvo laika, potrebno je da javnosti bude dostupan podatak o pripadnosti laika udruženju za zaštitu životinja, jer su u suprotnom moguće zloupotrebe.

O Danu zaštite oglednih životinja i problemima koji prate ovu tematiku možete čuti u Ekološkom magazinu Čekajući vetar, Radio Beograd 2, na ovom linku:  VETAR.mp3

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • Školski čas o zaštiti životinja
    Dana 21. marta 2019. godine održali smo predavanje o zaštiti životinja u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Loznici.
  • Izložba "Druga šansa"
    Dana 15. oktobra 2018. godine u galeriji Bartselona, otvorena je izložba fotografija "Druga šansa" Ane Batričević, naučne saradnice na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Izložba se sastoji od 14 fotografija koje je napravila...
  • Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću
    Udruženja Nada za životinje Riska i Feniks uputila su otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću (09.07.2018), u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine...
  • Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, 11. jun 2018: Podrška zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna i kože
    Obraćamo vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno člana 7, Stav 1, tačka 37, koji zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i člana 89. koji kaže da će se zabrana...
  • Za Srbiju bez krzna
    Da li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form