utorak, 21. maj 2019.
   
Text Size

Ograničenje broja kućnih ljubimaca ne doprinosi rešenju problema napuštenih pasa i mačaka

13

Fotografija: Igor Čoko

U poslednjih godinu dana, mediji su objavili veliki broj članaka i priloga o nevoljama građana i građanki koje različite opštinske i gradske odluke ograničavaju da drže više kućnih ljubimaca. Inspekcijske službe, po prijavi komšija, napisale su mnoga rešenja u kojima nalažu vlasnicima da se „reše viška“ kućnih ljubimaca. Izrečene su novčane, pa čak i kazne zatvora odgovornim vlasnicima koji su odbili da se odreknu svojih pasa i mačaka jer ih drže u adekvatnim uslovima i nikog ne ugrožavaju.

Grad Beograd usvojio je 2011. godine Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca kojom je propisano da je broj kućnih ljubimaca ograničen zaštitom dobrobiti životinja, pri čemu je vlasnik dužan da obezbedi sve uslove držanja životinja propisane zakonom.

U vezi sa najavama izmene beogradske Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca u delu koji se tiče ograničenja broja kućnih ljubimaca, odnosno dozvoljenog broja pasa i mačaka po domaćinstvu, u cilju, kako se navodi, rešavanja problema napuštenih životinja, i zbog smetnje za ostale stanare u zgradi i hordašenja, želimo da ukažemo da ovakve izmene ne bi ni na koji način doprinele rešenju problema napuštenih kućnih ljubimaca, a omogućile bi  razne zloupotrebe u sprovođenju takve odredbe, koje su sada prisutne u lokalnim samoupravama u kojima postoji administrativno ograničenje broja kućnih ljubimaca regulisano lokalnim podzakonskim aktima.

Ograničenje broja kućnih ljubimaca ni malo ne doprinosi otklanjanju smetnji koje može izazvati držanje životinja na neadekvatan način, niti bi pomoglo u rešavanju pojedinačnih slučajeva hordašenja. Jedini rezultat uvođenja administrativnog ograničenja broja kućnih ljubimaca bilo bi prolongiranje rešavanja problema napuštenih životinja i maltretiranje građana.

I jedan pas može da se drži na neadekvatan način, da se ostavlja sam u dužem vremenskom periodu kada može lajanjem i zavijanjem da uznemirava ljude u neposrednoj blizini. Nehigijena može da dovede do uznemiravanja neprijatnim mirisima ako nesavestan vlasnik drži i samo, na primer, jednog nekastriranog mačora.

U Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa u članu 5. kaže se da je obaveza vlasnika da vodi računa i otklanja uzroke koji mogu poticati od njegove svojine, a utiču negativno na okolinu. UZakonu o dobrobiti životinjau članu 55, stav 2. kaže se da je obaveza vlasnika odnosno držaoca kućnih ljubimaca da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu. I u drugim propisima postoji osnov za reakciju nadležnih državnih organa i izricanje kazne nesavesnim građanima koji svojim ponašanjem uznemiravaju druge ljude. Broj kućnih ljubimaca nije u direktnoj vezi sa uznemiravanjem trećih lica, a koje je već regulisano drugim propisima.

Hordašenje predstavlja najsloženiji oblik zlostavljanja životinja i takođe nema direktne veze sa brojem kućnih ljubimaca. Hordaši stvaraju kolekciju životinja, odnosno sakupljaju ih i razmnožavaju do broja koji ugrožava njihovu dobrobit i život, pri čemu su zbog neadekvatnih uslova držanja životinja ugroženi kako sami ukućani, tako i osobe koje žive u neposrednom okruženju. Rešenje tog problema zahteva multidisciplinarni pristup i angažovanje stručnjaka različitih profila, veterinarske inspekcije, socijalnih radnika, policije, pa tek na kraju zoohigijenske službe koja će zbrinuti zlostavljane životinje. Naše društvo i nadležne institucije još uvek nisu spremni da prihvate ovu činjenicu i da se u skladu sa tim ponašaju. Uvođenjem administrativnog ograničenja broja ljubimaca ovaj problem se neće rešiti, jer njegovo rešavanje podrazumeva prvenstveno ocenu dobrobiti životinja koju može da izvrši veterinarski inspektor i procenu uslova života osoba koje hordaše od strane službi za socijalnu zaštitu.

Administrativno ograničenje broja kućnih ljubimaca gradskom odlukom dovodi veliki broj građana u situaciju da krši zakon, jer kad im nadležni organi narede da se reše „viška“ kućnih ljubimaca, oni mogu da ih napuste, što predstavlja prekršaj, ili da ih liše života, što predstavlja krivično delo. Predavanje „viška“ kućnih ljubimaca javnim prihvatilištima ugrozilo bi dobrobit, zdravlje i život pasa i mačaka koji su navikli na kućne uslove života.

Ovakvom zabranom kažnjavaju se pre svega odgovorni vlasnici, dok su oni koji i dalje napuštaju životinje ili imaju jednu nesterilisanu životinju čiji okot redovno napuštaju potpuno izuzeti iz bilo kakve kaznene politike.

Takođe, prigradske sredine su posebno problematične kada je u pitanju odgovorno držanje životinje u smislu čipovanja, sterilisanja i kontrole kretanja, a ovakva mera ne doprinosi pozitivnoj promeni.

S obzirom da Srbija još uvek nema rešen problem napuštenih životinja, stimulacija udomljavanja i zbrinjavanja životinja u skladu sa objektivnim mogućnostima vlasnika/držaoca je jedna od važnih mera za ublažavanje posledica problema. Međutim, zbog ograničenja broja kućnih ljubimaca, građani će biti još više destimulisani i onemogućeni da usvajaju napuštene životinje i doći će do stagnacije u udomljavanju. 

Postojeća  prihvatilišta ne bi imala kapacitet za smeštaj tolikog broja  životinja niti bi to bilo efikasno i  isplativo rešenje, a činjenica je da je životinjama mesto uz odgovorne vlasnike koje treba stimulisati, a ne kažnjavati. Iz  navedenog  proizilazi da  bi ovakva mera urušila  temelje sistemskog, efikasnog  i humanog pristupa  rešavanja problema čije smo principe usvojili, ali čije sprovođenje treba analizirati i poboljšati u praksi.

Administrativno ograničavanje broja ljubimaca ne utiče na uzrok problema, tj. nastanak napuštenih životinja. Uzrok je u nekontrolisanom razmnožavanju vlasničkih pasa i mačaka i izbacivanju na javnu površinu njihovog potomstva koje vlasnik nije uspeo da proda ili pokloni. Broj kućnih ljubimaca će početi spontano da se smanjuje onog trenutka kada nadležne institucije odluče da reše problem napuštenih životinja i da razmnožavanje vlasničkih pasa i mačaka, kao i pasa i mačaka u ilegalnim odgajivačnicama uvedu u zakonske okvire. To je prvi korak ka zaustavljanju napuštanja i realizaciji odgovornog vlasništva koje je ključ rešenja problema.

Ne postoje istraživanja ni empirijski podaci o tome da bi ovakva mera dovela do efikasnog rešavanja navedenog problema, naprotiv ona bi bila uvod u generisanje haotičnog stanja i ne samo prolongiranje već i eskalaciju trenutne situacije jer bi dovela do masovnog napuštanja pasa i mačaka i uvećavanja populacije na ulici.

Represivni karakter administrativnog ograničavanja potvrđuje diskriminaciju građana po osnovu vlasništva nad kućnim ljubimcem. Samim aktom ograničenja, vlasnici su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, pošto svojom privatnom svojinom ne mogu da raspolažu kao ostali građani. Ovo dovodi do kršenja ustavnih prava vlasnika ljubimaca i svrstava ih u građane drugog reda, što nikako ne bi smeo da bude cilj zakonodavca, s obzirom da je diskriminacija zabranjena zakonom.

Pas i mačka su vrste koje već hiljadama godina žive sa čovekom i predstavljaju deo ljudske porodice. Administrativno ograničenje broja dovodi vlasnike do emotivnih kriza jer dolaze u situaciju da biraju kog ljubimca da se odreknu, koji je prekobrojan. Zakonodavac mora da uzme u obzir da bi došlo do emotivnog zlostavljanja vlasnika kućnih ljubimaca i grubog kršenja njihovih prava. Ovakva mera je u suprotnosti sa  principima razvoja demokratskog društva.

Smatramo da je jedini pravi način za ograničenje broja kućnih ljubimaca onaj koji propisuje Zakon o dobrobiti životinja, a to je putem obezbeđivanja dobrobiti koja je objektivna i merljiva kategorija. Administrativna zabrana nije dobar način jer nije zasnovana na objektivnim i merljivim parametrima, nego na ličnom stavu, odnosno afinitetima osoba koje je zastupaju. Lični stav i subjektivni afiniteti, za razliku od naučno zasnovanih tvrdnji, nikako ne smeju da budu argumenti za usvajanje bilo kojeg propisa. Problem napuštenih životinja treba rešavati u odnosu na uzrok, a to je nekontrolisano razmnožavanje i napuštanje vlasničkih pasa i mačaka. Neracionalno je menjati strategije rešavanja problema ukoliko ih pre svega nismo adekvatno, dosledno i sistematično sprovodili da bi rezultati bili u skladu  sa očekivanjima. Izmene propisa koje se zasnivaju na ličnom stavu generišu nove greške koje vode katastrofalnim posledicama u praksi.

LINK PLUS
Nada za životinje - Riska
Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti FENIKS

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • Školski čas o zaštiti životinja
    Dana 21. marta 2019. godine održali smo predavanje o zaštiti životinja u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Loznici.
  • Izložba "Druga šansa"
    Dana 15. oktobra 2018. godine u galeriji Bartselona, otvorena je izložba fotografija "Druga šansa" Ane Batričević, naučne saradnice na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Izložba se sastoji od 14 fotografija koje je napravila...
  • Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću
    Udruženja Nada za životinje Riska i Feniks uputila su otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću (09.07.2018), u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine...
  • Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, 11. jun 2018: Podrška zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna i kože
    Obraćamo vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno člana 7, Stav 1, tačka 37, koji zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i člana 89. koji kaže da će se zabrana...
  • Za Srbiju bez krzna
    Da li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form