utorak, 21. maj 2019.
   
Text Size

Saopštenje povodom nemilog događaja u Zoološkom vrtu

Povodom nemilog događaja koji se, početkom maja, odigrao u Zoološkom vrtu, udruženja Nada za životinje – Riska, LINK PLUS i Feniks uputila su gradonačelniku Beograda g. Siniši Malom zahtev za hitno razrešenje dužnosti direktora Zoološkog vrta grada Beograda.

Na snimku koji je objavljen na sajtu lista Telegraf, a potom i u drugim medijima može se videti nedavni napad na dvogodišnju devojčicu do kojeg je došlo zbog neodgovornog i neracionalnog ponašanja uprave zoo vrta. Za ponašanje zaposlenih i volontera u zoo vrtu odgovoran je direktor. Ovog puta je konačno usledila adekvatna reakcija tužilaštva i trebalo bi da usledi i adekvatna reakcija grada Beograda.

Udruženja su upozorila da beogradski zoo vrt neće moći da ispuni nijednu odredbu evropskih propisa kojima se reguliše držanje divljih životinja u zoološkim vrtovima. Zbog toga je neracionalno da se dozvoli dalje proširivanje prostora i uvećavanje kolekcije životinja. Treba da se uvede stroga kontrola rada zoo vrta i ograničavanje broja životinja koje su prisiljene da u njemu žive. Nedavno zatvaranje zoo vrta u Splitu upozorava nas da ne smemo da dozvolimo dalje uvećavanje broja životinja u beogradskom zoo vrtu jer ćemo se uskoro najverovatnije suočiti sa problemom njegovog zatvaranja.

Zakon o dobrobiti životinja propisuje da je vlasnik zoološkog vrta dužan da obezbedi prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste.

U beogradskom zoo vrtu posetioci mogu da vide krajnje nehuman odnos prema divljim životinjama koje žive u zarobljeništvu. Polarni medvedi su smešteni u dubokim jamama bez zaklona od sunca. Temperature se u Beogradu leti kreću od 35-40’C i medvedi tada otežano dišu zbog toga što se njihova staništa usijaju i veoma se loše osećaju. To predstavlja mučenje. Tigrovi, nilski konji, majmuni ... svi oni žive u krajnje nehumanim uslovima, u suviše malom prostoru koji ne odgovara njihovim potrebama. Divlje mačke su izbezumljene od straha, a ptice ne mogu da lete. Vukovi se unezvereno kreću. Zmije su među najugroženijim životinjama jer im je ugrožena dobrobit, čitav život provode sklupčane u malim terarijumima bez mogućnosti da se kreću u skladu sa svojim prirodnim potrebama. Čak se i nekoliko pasa drže u malim boksovima, što može samo da uznemiri posetioce koji poznaju potrebe pasa, a ostalima šalje sasvim pogrešnu poruku o tome da je dozvoljeno da se psi drže na takav način.

Poremećaji u ponašanju specifičnost su zooloških vrtova, tako da posetioci zapravo ne mogu da nauče ništa o zatočenim životinjskim vrstama. Posetite beogradski zoo vrt kad imate više vremena da izučavate ponašanje životinja i uvidećete da tamo postoje svi elementi zakonom zabranjenog psihičkog zlostavljanja životinja kojim se narušava njihova psihička celovitost i koje izaziva poremećaje u ponašanju. Životinjama nije omogućeno da zadovolje  osnovne potrebe u ponašanju, da iskoriste prostor za odmor i zaklon kada to žele, a ne kada im to neko dozvoli, životinje žive u strahu, pate, nekima od njih je dosadno, nekima nije omogućeno da uspostave socijalnu vezu sa životinjama iste vrste.

Ovakvi zoo vrtovi se više nigde u svetu ne zidaju i ne održavaju, nego se zatvaraju jer su nehumani. Divlje životinje se smeštaju u posebno uređene rezervate u kojima žive u otvorenom prostoru sa prirodnim barijerama gde mogu više ili manje slobodno da se kreću i čak i druže jedne s drugima, kao u svom prirodnom okruženju. Danas postoje humanija rešenja od Španije preko afričkih zemalja do Singapura, a to su animal friendly prostori u kojima životinje žive mnogo kvalitetnije i bez mučenja.

Oko 350 000 do 400 000 posetilaca beogradskog zoo vrta nažalost pomažu održavanje kolekcije zatočenih divljih životinja. Zoološki vrtovi predstavljaju mesta na kojima se posetiocima ne omogućava edukacija, nego uvrnuta zabava. Većina ljudi u zoo vrtovima može da vidi samo loše uslove života, neprirodno ponašanje životinja, a svesne osobe koje interesuje očuvanje planete mogu da vide isključivo štetu koja se nanosi prirodi. Edukacija može da se sprovodi kroz emisije i dokumentarce posvećene životinjama koje gledaoci posmatraju u njihovom prirodnom okruženju.

Zoo vrt predstavlja izvor neprekidne strahovite patnje zatočenih divljih životinja koje su podložne životinjskim psihozama koje karakteriše ponavljanje pokreta u mestu, neprekidno besmisleno kretanje, pa čak i sakaćenje sopstvenog tela. Neretko životinje dobijaju antidepresive kao terapiju koja im zapravo ne pomaže.

Strani mediji bezbroj puta su izveštavali o povredama koje su zadobila deca i drugi posetioci zoo vrtova koji su želeli da se fotografišu sa tigrovima, primatima i drugim životinjama. Životinje su osećajna bića, a ne izložbeni eksponati. Divlje životinje treba da žive u svom prirodnom okruženju ukoliko ne postoji naučno opravdan dokaz da im je bolje u zarobljeništvu.

Nažalost, uprava beogradskog zoo vrta otišla je i korak dalje i dovela je do izazivanja opšte opasnosti neracionalnim ponašanjem prema životinjama i neodgovornim ponašanjem prema posetiocima zbog čega je stradalo i dvogodišnje dete.

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • Školski čas o zaštiti životinja
    Dana 21. marta 2019. godine održali smo predavanje o zaštiti životinja u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Loznici.
  • Izložba "Druga šansa"
    Dana 15. oktobra 2018. godine u galeriji Bartselona, otvorena je izložba fotografija "Druga šansa" Ane Batričević, naučne saradnice na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Izložba se sastoji od 14 fotografija koje je napravila...
  • Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću
    Udruženja Nada za životinje Riska i Feniks uputila su otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću (09.07.2018), u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine...
  • Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, 11. jun 2018: Podrška zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna i kože
    Obraćamo vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno člana 7, Stav 1, tačka 37, koji zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i člana 89. koji kaže da će se zabrana...
  • Za Srbiju bez krzna
    Da li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form