utorak, 21. maj 2019.
   
Text Size

Tribina „Zaštita oglednih životinja – fikcija ili stvarnost“

ogledne-zivotinje-plakatTribina pod nazivom „Zaštita oglednih životinja – fikcija ili stvarnost“, u organizaciji Doma omladine i našeg udruženja, održaće se u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda, 9. aprila 2013. u 19.00 sati.

Naši gosti: prof. dr sci Zoran Todorović, predsednik Bioetičkog društva Srbije i predsednik Etičkog saveta pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dvm Ivana Lazić, savetnik za dobrobit životinja u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i mi, kao domaćini, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje iz naziva tribine.

U tekstu u nastavku dat je kratak pregled situacije u oblasti zaštite oglednih životinja zaključno za 2012. godinom.

Pregled situacije u oblasti zaštite oglednih životinja zaključno sa 2012. godinom

U Srbiji još uvek ne postoje zvanični, statistički podaci o tome koliko se životinja godišnje koristi u ogledne svrhe. Nezvanično, to je oko 25.000. Najveći broj eksperimenata izvodi se na Vojnomedicinskoj akademiji i u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Polovina upotrebljenih životinja su pacovi, a ostalo su miševi, zečevi, zamorci, zmije, žabe, ribe, mačke, psi, golubovi, ovce, svinje, konji i majmuni. Vojnomedicinska akademija je jedina ustanova u Srbiji koja gaji pojedine vrste za ogledne svrhe i izvozi ih u okolne zemlje. U kakvim uslovima žive, kako se reprodukuju, kakvi eksperimenti se na njima vrše, kako se transportuju i kako završavaju život kada se eksperiment završi još uvek se zvanično ne zna.

Zakonska regulativa koja je doneta u poslednjih par godina bi trebalo da omogući uvođenje reda u ovu oblast, ali će biti potrebno vreme da ona zaživi.

Godine 2009. stupanjem na snagu Zakona o dobrobiti životinja stvoreni su uslovi da zaštita oglednih životinja u Srbiji postane stvarnost. Zakonom je u potpunosti zabranjeno korišćenje životinja u ogledima u obrazovne svrhe u osnovnim i sredjim školama i na fakultetima, ispitivanje oružja, ratne opreme i radijacije, korišćenje životinja iz prihvatilišta (već samo iz registrovanog uzgoja), a korišćenje oglednih životinja u naučno – istraživačke svrhe je precizno regulisano. Definisano je i uspostavljanje i funkcionisanje etičkih komisija i etičkog saveta. Sve ustanove koje rade oglede na životinjama moraju da prilagode svoj rad odredbama Zakona. Svaka od njih je u obavezi da formira etičku komisiju, koju, osim zaposlenih, čine i nezavisni eksperti, veterinar i član udruženja za zaštitu životinja. Etička komisija je u obavezi da donese Poslovnik o radu.

Etička komisija ima zadatak da odobrava oglede i daje stručno misljenje o opravdanosti izvođenja ogleda, prati sprovođenje ogleda, kao i obavezu da prekine izvođenje ogleda ukoliko nije u skladu sa zakonom i to prijavi Ministarstvu.

Etički savet je posebna radna grupa koju osniva Ministar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu radi razmatranja stručnih pitanja, davanja predloga, stručnog mišljenja, promovisanja alternativnih metoda … Ukoliko etičke komisije naiđu na problem u svom radu ili imaju dileme mogu se obratiti ovom telu  za dobijanje stručnog mišljenja.

Godine 2010. donet je Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja sa rokom za početak primene od godinu dana, što znači da je počeo da se primenjuje maja 2011. godine.

Pravilnik reguliše uslove za upis u Registar za oglede na životinjama, sadržinu  i način vodjenja tog registra, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, način nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, sadržinu i način vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama. U Srbiji ima 13 fakulteta koji rade oglede na životinjama, tri farmaceutske kuće i 27 instituta za naučna istraživanja. Svaka od ovih institucija mora biti registrovana u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu po propisima koje nalaže Pravilnik.

Godine 2010. ratifikovana je Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe.

Donošenje Zakona i Pravilnika, ratifikacija Konvencije i formiranje etičkih komisija i etičkog saveta je tek početak rada na definisanju i regulisanju stanja u oblasti zaštite oglednih životinja i uvođenje reda i kontrole. Tek kada Zakon zaživi moći ćemo da govorimo o tačnim podacima o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe budući da je sve što je do sada urađeno (prikupljanje podataka, zamena životinjskih modela alternativnim procedurama) zavisilo pre svega od dobre volje i entuzijazma pojedinaca. U tom smislu najveći napredak je postignut u oblasti obrazovanja kroz zamenu živih životinja alternativnim modelima. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu su još od 2007. godine svi animalni modeli u nastavi zamenjeni softverskim alternativama.

Pošto Srbija tek počinje da se razvija u pravcu naučnog napretka, očekujemo porast upotrebe životinja u naučnim istraživanjima, ali i strogu kontrolu etičke opravdanosti ogleda.

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • Školski čas o zaštiti životinja
    Dana 21. marta 2019. godine održali smo predavanje o zaštiti životinja u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Loznici.
  • Izložba "Druga šansa"
    Dana 15. oktobra 2018. godine u galeriji Bartselona, otvorena je izložba fotografija "Druga šansa" Ane Batričević, naučne saradnice na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Izložba se sastoji od 14 fotografija koje je napravila...
  • Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću
    Udruženja Nada za životinje Riska i Feniks uputila su otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću (09.07.2018), u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine...
  • Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, 11. jun 2018: Podrška zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna i kože
    Obraćamo vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno člana 7, Stav 1, tačka 37, koji zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i člana 89. koji kaže da će se zabrana...
  • Za Srbiju bez krzna
    Da li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form