subota, 17. novembar 2018.
   
Text Size

ZAUSTAVIMO UBIJANJE ŽIVOTINJA RADI UPOTREBE NJIHOVOG KRZNA I KOŽE!

plakat-fff-m1

Trg republike, 23. 11. 2012. od 12-14 sati

Udruženja Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje obeležila su u petak 23. 11. 2012., u svetu poznat kao Fur Free Friday, početak Nedelje borbe protiv krzna. Na Trgu republike, od 12-14 sati volonteri u crvenim jaknama i rukavicama sa jasnim porukama su ukazali na nepotrebno prolivenu krv životinja. Okupljenima su se preko megafona obratili aktivisti, a građanima su deljeni edukativni materijali.

Više od 55 miliona životinja godišnje strada na izuzetno surov način da bi neko ostvario profit, a vi nosili njihovu kožu preko svoje. Na farmama krznašica, u malim kavezima i lošim uslovima odgajaju se lisice, nutrije, zečevi, kune, činčile ... da bi umrle bolnom smrću u gasnim komorama, puštanjem struje kroz analni otvor i usta, lomljenjem vrata ili grudnog koša, davljenjem, vešanjem ... ili odrane žive, da bi profit bio što veći. Divlje životinje se hvataju nazubljenim čeličnim klopkama u kojima danima umiru od žedji i gladi, pre nego što im lovci slome grudni koš ili vrat. Često odgrizu sebi nogu da bi se oslobodile i umiru od iskrvarenja. U zamkama ostaju uhvaćeni i mnogi psi, mačke i ostale životinje uhvaćene „greškom“. Lovci na krzno foka ubijaju bebe razbijanjem lobanje metalnim i drvenim palicama na očigled njihovih majki. Jedini način da se zaustavi surova krznarska industrija, kao potpuno nepotrebna, je da se prestane sa kupovinom krzna: bundi, kaputa i raznih ukrasa i aplikacija.

Kina_macke_natrpane_u_kavezima

Zemlja koja izvozi najviše krzna je Kina. Čak 85% svetske proizvodnje krzna pripada Kini. S obzirom da je profit jedni razlog za proizvodnju krzna, njemu je sve i podredjeno. Uzgajane ili ulovljene, životinje se transportuju nagurane u kavezima (da ih stane što više), ponekad danima, bez hrane i vode, do mesta na kojima se prodaju. Prodavci ih ošamute udarcima, a odmah zatim oderu žive da bi kupac mogao da odnese kupljenu robu na dalju preradu. Za izradu jedne bunde potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 24 mačke, do 20 dabrova, do 22 lisice, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica … Prerada prirodnog krzna zahteva korišćenje kancerogenih hemikalija koje nepovratno zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje. Da li mora da bude tako? Naravno da ne. Za proizvodnju kaputa od veštačkog krzna potrebno je 60 puta manje energije nego za proizvodnju kaputa od krzna životinje. Ne postoji ni jedan razlog za proizvodnju prirodnog krzna osim ljudske pohlepe.

Šta Vi možete učiniti?
  • NE kupujte prirodno krzno
  • Edukujte druge o surovosti
    krznarske industrije

Zakon o dobrobiti životinja, član 7.,tačka 36), kaže da je - Zabranjeno uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja. Ova tačka omogućava da se u Srbiji zabrani uvoz i trgovina krznom. Takođe, u istom članu u tački 37) se kaže da je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože ali tek od 1. januara 2019. godine. Zaustavimo upotrebu krzna pre ovog roka.

Fur Free Friday u Beogradu podržali su mnogi prijatelji životinja iz sveta kulture i nauke,
a neki od nih poslali su nam izjave:

Mi koji volimo životinje, nama nije potreban naučni dokaz, ali za one kojima treba malo podsećanje: nauka je potvrdila da životinje jesu emotivna bića. Količina patnje koju im nanosimo zarad naših površnih, modnih i estetskih potreba ne može proći nekažnjeno od strane prirode. Ona je moćna i svedoci smo da se okreće protiv čoveka sve više. Radimo na svojoj svesti, pokušajmo da napravimo svet koji ne leži na patnji nedužnih bića.

Vranješ Danijela, glumica
___________________________________________

Luksuzne, tople, lepo dizajnirane bunde iz najfinijih prodavnica i dizajnerskih modnih kuća imaju manje lepo poreklo. Pre nego što ih je slavni dizajner obojio u marinsko plavu ne bi li mu donele po komadu basnoslovnu zaradu, naručio je krzno koje mu je isporučeno u lepo upakovanim kutijama. Pre toga, za taj jedan komad, ubijeno je i više stotina malih nedužnih stvorova, ne retko na najsuroviji način, tačnije, guljena im je koža na živo a potom su, ako prežive taj čin, životinje ostavljane da umru u najgorim mukama. Da ne bude zabune, na ovaj način se prave i najpopularnije i ujedno i najružnije Ugg čizme. Nadam se da su konzumenti ovakve mode svesni da na sebi jednostavno nose leševe napaćenih životinja. Sramota me je što pripadam ovakvoj industriji."

Ana Ljubinković, modna dizajnerka
____________________________________________

Priroda nas je zakinula u mnogo čemu, uključujući i krzno, ali nas je obdarila inteligencijom pomoću koje smo napravili fantastične stvari, između ostalog i veštačke materijale... Stvorili smo uslove za život u kome niko više ne mora da pati, ali uporno odbijamo da takav život i realizujemo. Zašto?
Umesto da uživamo u životu, mi uživamo u smrti i nanošenju bola drugima. Zašto?
I još mnogo takvih "Zašto?" koji čekaju odgovore. Znamo ih svi, sigurna sam. Izgovorimo ih glasno i preuzmimo odgovornost za svoje postupke. Prestanimo da budemo saučesnici u krvavoj raboti zatvarajuči oči pred surovom istinom. Jer priroda je sigurno imala bolji plan od ovoga kada nam je tu pamet dala, zar ne?

Bojana Bulatović Bo, kantautorka
____________________________________________

Svake godine milioni životinja se surovno ubijaju zarad modne industrije. Životinje na farmama provedu ceo svoj život u neadekvatnim uslovima, skučenom prostoru prljavim i zaraznim kavezima. Farmeri ubijaju te životinje na najmonstruoznije načine trovanjem, strujom, gasom, životinje puštaju da iskrvare do smrti pa čak i odiru krzna sa još živih životinja.
Većina životinjskog krzna i kože dolazi iz zemalja u razvoju kao sto su Kina i Indija, a većina vune dolazi iz Australije gde se ovce sakate i komadaju dok su još pri svesti. Trgovina egzotičnom kožom zmija i guštera je isto toliko strašna. A poseban ogavan luksuz je koža od još nerođenih teladi i jagnjadi koje vade iz zaklanih krava i ovaca.
Pomozite da zaustavimo ova monstruozna dela tako što ćete čuvati životinje i kupovati zamenu za krznenu odeću. Modna industrija je toliko raznovrsna da nije potrebno ubijati životinje zarad luksuza. Zamislite koliko životinja je potrebno da se ubije samo zbog jednog krznenog kaputa. Mislim da sigurno ne biste ubili i odrali vašeg psa i mačku i nosili ih oko vrata.
NE KUPUJTE KRZNO I VOLITE ZIVOTINJE!

Aleksandra Bibić, balerina i glumica
____________________________________________

Iskreno se nadam da će ova ova akcija biti apel društvu da se zaustavi eksploatacija i ubijanje nedužnih životinja. Smatram da je ovo dobar način da se probudi svest i edukuje populacija o humanijem odnosu prema njima i njihovim pravima jer to zaslužuju kao naši, ponekad i najverniji prijatelji.
Ljubitelj sam životinja, i kao građanin ove zemlje, uvek ću podržati borbu, kada je u pitanju njihov opstanak i zaštita.
Zato pozivam ljude da se, pošto se pogledaju ujutru u ogledalu, pre nego što operu zube, zapitaju, da li postoji još neko osim njih na ovoj planeti?!

Rastko Janković, glumac

Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”  www.sloboda-za-zivotinje.org
Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti "Feniks"  www.feniks.org.rs
Udruženje za zaštitu životinja i životne sredine "Ljudi za životinje"  www.humansforanimals.co.uk

AddThis Social Bookmark Button

Aktuelnosti

  • Izložba "Druga šansa"
    Dana 15. oktobra 2018. godine u galeriji Bartselona, otvorena je izložba fotografija "Druga šansa" Ane Batričević, naučne saradnice na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Izložba se sastoji od 14 fotografija koje je napravila...
  • Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću
    Udruženja Nada za životinje Riska i Feniks uputila su otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću (09.07.2018), u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine...
  • Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, 11. jun 2018: Podrška zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna i kože
    Obraćamo vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno člana 7, Stav 1, tačka 37, koji zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i člana 89. koji kaže da će se zabrana...
  • Za Srbiju bez krzna
    Da li će naša zemlja postati kaljuga za svaku vrstu otpada, moralnog i onog što nastaje kao produkt prljavih industrija? Da li će interes male grupe ljudi postati važniji od interesa države? Da li će ekološki, ekonomski i etički interes gradjana Srbije postati...
  • Tribina u GO Vračar pod nazivom „Održivo sistemsko rešenje problema napuštanja pasa i mačaka“
    Predstavnice udruženja Milja Krivokuća i Milica Ranković govorile su o načinu rešavanja problema koji u fokus stavlja uzrok problema, a ne posledice. Prisutni gosti su govorili o temi, svako sa svog aspekta: Ivana Lazić, rukovodilac Grupe za dobrobit životinja...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Login Form